Srpski tehnički list

— 48 —

зимач г. РЕ Мапсе неће бити готов у уговореном року са овом секцијом, а колико ће још требати времена па да се сврши ова секција може се ценити по томе, што није ни једну четвртину посла свршио, јер ситуација за месец децембар изнела је 743080,43 дин. а посао у секцији изнеће преко 3,5 милиона динара, јер сам тунел коштаће око 2110000 дин. по нашем предрачуну, а можда ће се та сума и пребацити услед вишкова због доцнијих предвиђених случајева што се по досадањем стању ствари у тунелу не може рећи, јер су до сада прилике врло повољне.

Предузеће је тражило продужење рока од пола године, због политичких прилика за време анексије Босне, када је аустријска граница за експлозиве и гвозден материјал била затворена, те је морало чак преко Солуна те ствари да набавља, али сам, ипак уверен да ни са тим продуженим роком не би посао свршио.

Изгледа као да је предузеће сустало, јер се и на отвореној прузи и у тунелу мало ради и ако је одлично време за рад.

Но ово предузеће и поред свих недаћа можда би могло просперирати, да је финансијски јако, али овако без пара ни на очев гроб. У алату толика је оскудица да се у тунелу бију радници ко ће пре зграбити лопату или канту, а било је случајева да се у тунелу носи малтер у канти која је пре била кутија за бонбоне. Од како је почео рад увек је по нешто недостајало као: барут, динамит, цемент, камен, песак и т. д. Довољно ће бити ако наведем овде само једну партију прекида у раду за време зидањау тунелу са параћинске стране, које је почело 29. јуна 1909. године, па до краја прошле године.

Од 7. –—УП.— 1909. до 15. —УП.— 1909. штрајк због неисплате радника

„ 22.—М1.—1909. до 24. —УП.— 1909. нема цемента портланда„ 29.—УП— 1909. до 3. —УШ. — 1909. нема цемента портланда _ » 10 —УШ.— 1909. до 18. —УШ.— 1909. штрајк због неисплате радника.

пат => 1909 "до 227 ==Х 7 ==-1909: нема цемента портланда

„ 20—1Х.— 1909. до 3. —1Х — 1909. нема цемента портланда.

„ 23 —Х .— 1909. до 29. — Х.— 1909. нема динамита

У УаНА КА ЕУ 9 до ава АЕ 1909. нема цемента портланда

„ 6,—Х1.— 1909. и 20. — ХП— 1909. нема камена за зидање.

На отвореној прузи пак напр. у [| деоници нема роман цемента од 22-ХГ 1909 до 8-Х-1909 год. а од 20-Х-1909 па до сада нема никако роман цемента, већ смо морали зидати пропусте портланд цементом са повећаном размером.

У месецу новембру је чак предузеће изјавило секцији, да неможе више куповати цемент — да не може исплаћивати раденике и тешком муком је секција са полицијом одржавала ред код раденика, док су се после неколико дана на јемство из Дирекције радници вратили на рад и тек доцније исплаћени били,

Но и са оволико пара са колико је предузеће располагало, можда би се могло изаћи на крај, да је предузеће имало способнији персонал, јер сам предузимач није руководио послом, већ је становао у

с мене па на

Паризу, а овде је долазио

уштап. Он је имао директора и три инжењера и мислио је испрва да ради у режији, али доцније, полакомив се на велике процентне зараде од акорданата, издато је готово целу пругу акордантима и са тако ниским ценама, да је било очигледно, да ће га акорданти напустити, чим им дође згодан час, стварајући непрегледне компликације и велики застој у раду.

Услед осуства предузимачева персонал његов је лабаво руководио радом (један од његових инжењера терао је толико, да је за свој рачун држао дућан, касапницу, пекару ит. д. а пругу на дуд).

Били су навек горди према пријатељским. саветима од стране секције а кад су ударили главом о зид, онда је тек дошао Р. Мапре из Париза и од децембра прошле године почео је да руководи пословима лично.

Изгледа, као да је до сада рађено без програма, јер кад данас нешто почну, сутра већ тај посао напусте и лаћају се другог.

Да је предузеће до сада свршило прву и другу деоницу и положило колосек до тунела иу тунелу пробило доњу штолну, што је све могло да се уради, да се радило како треба, онда би се могло надати да ће предузимач г. Е, Мапсе свршити пругу у уговореном року, а овако проћи ће дуго и дуго, док се са оваким радом, као што се до сад радило и као што се и сад ради, доврши П. секција и Дирекција добије готову пругу Параћин— Зајечар.

На Богојављење 1910. г.

Обрадова Столица.

П. Миленковић инж.