Srpski tehnički list

— 126 —

ПРЕГЛЕД

Предвиђених извршених и неизвршених радова у П секцији до 1-1-1911 год.

ПрЕдвиЂ. |ИзвРШЕНО | НЕИЗВРШ.

ВРСТА РАДОВА

пр.

ТЕК. БР.

Динара |гр Динара Данара |пр.

51195100 419355/ 00 1085567 00 80479/00

33030 00 2131982 00

00 47926400 2,363.082 00

00)

00 00

1. |Земљани радови! 597151 85200/00 52909/00 1277465 (00 82630/00

91912/00 1520116/00

2. |Објекти 8. |Тунел __ 4. |Радови осигур.| 163109

5. |Станич. построј.| 55942 Свега|3651498

Из горе поменутог види се јасно како је стање радова било приликом одузимања рада од предузећа.

Секција је наставила рад у тунелу од половине фебруара и од 1. Марта на огвореној прузи. Морала је са свим изнова да организује посао, јер су се радници били сви разишли, а кроз месец дана радиће пуном

снагом.

Како ће се отворена пруга сигурно довршити још овога лета и положити колосек до тунела, то ће онда јако бити меродавно: дати стање радова у тунелу из кога ће се видети колико је до 1. Априла напредовано у тунелу.

Тунел „Обрадова Столица.“

Стање радова |-ог априпа 191 год.

па Мар Мај 00 Мт

о ~

.% з Приликом пробијања тунела слагале су |!

се осовине тачно а у нивелети као и у дужини није било никакве разлике.

Оно што ће интересовати читаоце и што ве очекивати да им се каже то је: кад ће бити довршен тунел те са њим и цела пруга Параћин — Зајечар.

Према досадањем раду можемо тврдити, да ће моу почетку идуће године моћи имати редован саобраћај од Параћина до Зајечара.

7 Априла 1911 год.

Св. Петка П. Миленковић

Техничко образовање у

Енглеској. — Макс Пекперк —

Енглеска индустрија, као и трговина, рекрутује своје шефове чисто емпиричкам средствима. Ду-

смело |

довима, и само учињене услуге изводе у први ред најјаче, највештије и најсрећније. У првој половини прошлога века, када је млада индустрија тражила

пут, којим ће поћи, овај начин се сам наметао, данас, и поред све веће тешкоће решавања задатака

он се још уопште свуда примењује.

За пример да наведемо двојицу људи, рођених у почетку прошлога века, Вајтворта и Насмита који су много допринели успесима механичке инду-

· стрије. Јосиф Вајтворт родио се 1803. у Стокпорту

као син једног спромашлог училеља. У четрнајестој години ступио је као шегрт код једног свог ујака, који је имао предионицу у Дербишајру. Ту је остао шест година, и за све то време проучавао машине до најситнијих појединости; и ако врло млад, буде

' изабран за надзорника у фабрици. Кад код ујака

није имао више ништа да научи, жеђ за даљим усавршавањем нагони га да побегне. Оде у Манчестар; и још за четири године ради у предионицама где почињу да употребљавају пару. Кад'му је било двадесет и четири године одлази у Лондон, да код најбољих мајстора изучи грађење машина. Успео је да добије место у радионицама чувеног конструк-

ги и тешки огледи врше одабирање у нижим ре- | тера Модслија, који га убрзо узме к себи, у лабо-