Srpski tehnički list

— 127 —

раторију. Вајтворт затим пролази кроз радионице Холцапфелове и Клемантове, нелрестано изучавајући као прост радник, израду алата. Истрајним радом дању у радионицама, вечером учећи сам у својој собици, постао је готово исто тако научен и вешт колико и његови учитељи. Клемант га је научио како се праве завртњи; а он сам одреди најбољи облик који треба дати алатима. Пошто се тако спремио дугим и практичним образовањем, Вајтворт нађе ла је дошао час, кад треба покушати срећу за свој рачун. Настани се у Манчестру и отвори радионицу за грађење машина радилица; тада је био у својој тридесетој години. Ту је радио двадесет година без престанка, тежећи да ради све боље. Пред њим је био огроман задатак: машине су до тада биле грађене без утврђених правила и одређених сразмера. Вајтворт начини справе за мерење, калибре, који су приближно мерили милионити део палца. Утврдио је образац за све завртње, навртке и т. д. и одредио сразмере, које, под његовим именом усвојише сви индустријалци у Енглеској и у неколико других земаља. Тачност израде учинила је, да је тражња његових машина била врло велика. Осем користи, до које су сви конструктери дошли усвојивлли једнаке обрасце, пример Вајтвортов их је на известан начин натерао да се старају о тачности По свршетку овога посла Вајтворт предузме израду челика; своје особине научне тачности применио је на производњу метала што је могуће чистијег, виткијег и јачег. Вајтвортов челик постаде убрзо тако чувен, као и Вајтвортови обрасци. Дошавши на овај начин до тога, да прави убојно оружје, поглавито топове, он п.стаде први фабрикант топова у Великој Британији. Кад је 1887 године сер Јосиф Вајтворт умро, — овај учитељев син постао је баронет, — оставио је иза

себе највећу фабрику машина у Манчестру и огро- |

мно имање, чији је велики део, по његовој жељи имао да се употреби на опште добро. Али је најдрагоценије услуге он учинио отаџбини за живота, подигавши из хаоса механичку индустрију, потчинивши је одређеним правилима и једној мери. Овај радник који је постао фабрикант био је оснивач научне конструкције.

Насмит, рођен 1808. као једанајесто дете једнога сликара предела, добио је брижљивије васпитање: он је учио хемију, физику и математику на Единбур-

шком универзитету. Али, учећи из књига, он је без престанка радио и у радчоници; на универзитету је зарађивао новаца, продајући моделе машина, које је сам радио. Кад му је било двадесет година, ступио је у Модслијеву радионицу. Учећи се овде искључиво практичним радом, спремао се да оснује, опет у Манчестру, радионицу за израду машина радилица, где је измислио и парни маљ.“)

#) Овде треба забележити да Шнајдер из Крезоа присваја себи овај проналазак,

| Ни Вајтворт, ни Насмит, који су, радећи сво-

јим рукама, постали славни инжењери, нису, у сво| је време били изузеци. Како бива данас, показаће | нам посета у неколико великих фабрика.

У Најн-Елмсу, једном предграђу Лондона, у радионицама железничке компаније, Зошћ Уезјегп Капмау Сотрапу, раде хиљаду и две стотине раденика са тридесет и четири надзорника: у њима се цртају сви модели, израђују сви делови, од обичнога клина до најфинијих делића локомотиве; у њима се пажљиво прати свако усавршавање и сваки нов проналазак: а управник им је један стари радник. Овај син свога рада заузима место, које се у Француској чува за ученике, који су свршили Политехничку Школу. Г. Петигрев, то је име управника (тапагег) радионица у Најн Елмсу, — снажан је човек грубога изгледа, прост у говору, он нимало | не личи на каквог џентлмена, већ више на каквог врло интелигентног радника. Цела његова личност одише телесном снагом; његове црте енергијом и потпуним господарством самим собом. Као син једног механичара у марини, он је оставио школу кад му је било шеснаест година, и ступио у радионици механичких конструкција, радио од пет ча-. сова ујутру до пет ипо часова увече, а вечером посећивао часове у колежу Финсберијском. У радио| ници изучи један за другим занате: ковачки, стругарски, монтерски и друге; у школи допуни, како тако, своје теоријско образовање. Требала је гвоздена воља и не обична снага карактера, да се издржи овај двогуби рад. Своје техничко образовање довршио је путујући, као ложач и као машиниста, на локомотивама, затим се опет врати у радионицу. Готово одмах по свршетку овога дугог низа огледања, добио је висок положај, који и данас заузима. Тада му је било двадесет и седам година. Његови предпостављени су оценили да је, одолевши безобзирном одабирању, показао особине које су неопходпе за једнога шефа индустрије: интелигенцију, техничку уметност, телесну снагу и моралну јачину. Увидели су да ће, поставивши га за

рана на тешки положај, компанија за дуго време осигурати себи услуге једнога човека, који располаже свим својим способностима Све велике железничке компаније радиле су тако : Управници њихових радионица почели су учећи све механичке занате и радећи као обични раденици. Г. Петигрев ми је могао споменути једва једнога, који је, можда, прошао кроз универзитет, Мало по мало постало је утврђен обичај, ка| же г. Финдли, да се даровити људи из најнижих редова службеника изводе до највиших, преко свих | средњих ступњева, и ја лично познајем доста њих