Srpski tehnički list

Опажења при грађењу наших жепезница.

].

До сада се стално практиковало па сем сада то исто чини, да се за израду насипа при грађењу железница узима материјал из усека, а оно што не достаје из ровова дуж пруге са једне или са обе стране насипа. То се правдало тиме, што копање ровова кошта мање но копање усека.

Услед горњег код наших готових нових железница видеће се ти ровови дуж пругеи на оним местима где не би, из многих других обзира, требали да буду; видеће се, без мало све станице окружене тим рововима и станична постројења стоје у води тако рећи, као да никаквог начина није било да се то избегне. Приликом израде новог Условника за грађење железница, употреба тих ровова око и у близини станичних постројења изриком се забрањује. То ипак није довољно. На свакоме ономе месту где се насип може иизвршити из проширеног усека, требало би ров изоставити а усек проширити. Ров изоставити и у оном случају где се поред будућег насипа са стране може узети други ров у брду и т. д. Све ово разуме се у тој граници да услед транспортне велике даљине цена ло куб. метру остане солидна. Заиста кошта увек више 1 м“ усека проширеног но 1 мз рова кад се има у обзиру само оно што се предузимачу плати. Али ако се обазремо на другу страну, онда не. Из проширеног, (већег) усека са мање површине експроприсане добива се велика кубатура земље док је обрнуто код материјалног рова због његове мале дубине (1.00 м.) потребна много већа површина да се експроприше. Сама је природа посла таква, да је земљиште онде најскупље где су потребни материјални ровови. Ако би се замислило да је цена по !м“ земљишта само 0.20 дин то је већ 1м" рова скупљи за толико. То истина не плаћа Дирекција предузимачу, већ округ сопственицима имања. О томе треба да се води рачуна јер неко то плаћа на крају крајева. Може се навести пример где је то предузимачевим ценама разлика између цене усека и цене рова много мања него што је цена !м“ експроприсаног земљишта, па ипак су прављени ровови и то нигде мање но у станицама ! !

Кад у равном терену нема материјалних ровова дуж пруге онда је врло лако, кад за

29 —

треба, воду са горње стране пропустити објектом на доњу. Обратно пак кад се израде ровови треба дугачак ров ископати од објекта док се не добије потребна нижа тачка где вода може да изађе, а то стога, што се дно пропуста мора да спусти до дна рова а то је најмање 1.00м, а то у равном терену много значи. У осталом код наших железница може се видети, да су ровови пуни воде у близини објекта а то зато што му је дно више за 1.00 м. од дна рова, он је ту постављен за велику воду а о малој води и не води се рачуна т. ј. она ту вечито стоји. Да не би она ту стојала потребно је израдити дугачке шанчеве чија израда кошта нешто, као и њихово одр-

жавање и трошкови експропријације.

Зато је неопходно потребно, да се, где год се може, усек прошири, па ако се то не може онда са стране пруге да се изабере згодно место одакле ће се узимати материјал за насипање, па ако и то не може, онда тек употребити материјалне ровове дуж пруге и из њих воду извести до оближње неке реке, јаруге и т. д.

П.

Практикује се стално да свака деоница при грађењу једне железничке пруге има своју канцеларију поред тога што. и секција има своју. Једна секција мора да има, у већини случајева, више таквих деоница и њихове су канцеларије смештене по сеоским кућама, општинама, кафанама, и т. д., често и подаље од пруге. Док се не сврши израда једне пруге —- код нас то хвала Богу дуже траје изда се за кирије секцијске и деоничке по неколико хиљада динара и ако су оне сме-

штене по којекаквим ћумезима.

Ето у тим канцеларијама које су обичне сељачке страћаре без икаквих угодности, смештени су државни органи, којима је поверена израда једне железнице. То се да правдати у случају да нема боље, али ово није - никаква нужда и невоља. Предузимачу се уступа такође израда станичних зграда као и израда скретничких и десетарских кућица. Не разумемо зашто је тешко унети у Услове за грађење таку тачку, којом се наређује предузимачу да у року од једног лета изради све те десетарске кућице и једну (да се означи коју према месту где ће становати секција) станичну зграду. Оне прве би служиле као деоничне канцеларије, а ова друга за секциј ску. Поводом овога услова нема никакве штете ни за предузимача ни за државу. Поред тога што државни органи имају пристојне