Srpski tehnički list

— 43 — –

од дана пријема овог расписа, лицитације држи по општим условима са овим изменама.

Предње ће тај одељак саопштити и самоуправним властима у томе округу, о чему ће се известити и ово Министарство уз одговор о пријему овог расписа.

По наредби Министра Грађевина, Начелник рачунског одељења,

Милош Ламњановић, с, р.

записник 64 конференције београдских Ижењера. И Архитекта,

на дан 5. ФЕБРУАРА 1912. год.

Председавао председник Удружења Српских Инжењера и Архитекта г. Ј. Стефановић.

Подпредседник Удружеља Срп. Инжењера и Архитекта Павле Димић отвара у 34.30 конферанцију место меснога скупа, да би могли учествовати у дискусији и нечланови Удружења, јер по Уставу Удружења, нечланови не могу участвовати у дискусији на скуповима Удружења.

Прелази се на прву тачку дневнога реда: Општинским регулационим плановима града Београда

Потпредседник саопштава, да ни један од чланова Управног Одбора није имао времена, да по овом изради какав реферат, с тога ће он, пошто је он сам унеколико са тим упознат, објаснити поједине пројекте, и моли сваког члана да каже своје мишљење.

г, Мирковић пита, да ли у опште има смисл: говорити о овим регулационим плановима, или би требало припципијелно говорити о оваком начину регулисавања.

г. Потпредседник одговара, да он нема ништа против начина расправљања тог питања по мишљењу г. Мирковића, али налази да је и овај начин врло користан, да би се сви чланови упознали са предстојећим радовима на регулацији, јер ће се тада лако моћи говорити пи о самоме начину рада.

Потпредседник објашњава план регулисања прилаза ка жељезничкој станици.

г. Марјановић примећује, да се овим планом за олакшање саобраћаја није ништа добило, пошто је добивени простор заузет скверовима.

г. г. М. Поповић и Б. Поповић налазе, да ће допринети изгледу станице.

г. Мирковић пита, шта је по томе Министарство Грађевина урадило.

г, Марјановић налази, да у том плану нису уписане ни висинске коте што значи, да га је ра дио човек који те послове не разуме.

Потпредседник објашњава, да се критичари

пројектованих измена регулација нису могли сман циповати ол првог пројекта, те му услед тога нису ништа измакли у својим новим пројектима.

Председник г. Јефта Стефановић реферише, да је у Срп. Техничком Листу много писано противу оваког рада на парче, и да је поводом тог писања, као и писања по другим листовима, председник општине позвао. један одбор, у који су ушли неколико професора Универзитета и шефови одсека општ. техн. управе,.и међу њима из Управног Одбора Удружења били су он и г. Маслаћ. Одзив на гу конференцију је бао врло јак, што. је председника општине врло обрадовало. На тој конференцији председник је изнео намере општинске у погледу регулисавања вароши и умолио господу за њихово мишљење, и сва су се присутна господа у томе одмах сложила, да се не сме радити тако парче по парче, већ се одмах мора приступити и. зради генералног регулационог плана за: варош, и да је за то најбољ“ пут конкурс. По свему изгледа, да је председник општине мишљења, да његов шеф грађев. Управе има у глави већ такав један генерални план, и да су ово само обраде појединих планова из тога плана Најзад је та :онференција из своје средине изабрала 4 члана, који ће саставити програм за распис тога конкурса. Да се овај план добије путем јавне утакмице руководило је и то, што је Немачка за регулацију својих вароши употребила исти начин и ако она располаже са одличним стручњацима за послове те. врсте. Председник општине се најзад сагласио са предлогом конференције, и обећао, да ће на једној. од првах седница овај предлог изнети пред општински одбор на решавање, и упитао је још, колики би кредит био потребан за извршење тог предлога, и на предлог г. Јефте Стефановића утврђен је на 50.000. — динара. Оволика · сума била је потребна због тога, што овај конкурс има бити свесловенски, па и награде морају бити веће, како би и други словени учествовали, а нарочито Чеси, који имају за то врло искусне људе, јер су у последње време и сами радили на регулацији Прага и Влтаве, који по своме положају јако потсећају на Београд. На томе је ствар за сада стала.

Ужи одбор за састав програма захтевао је, да му се стави на расположење сав постојећи материјал, и г. Мирковић је фобјаснио, да то не би било тешко јер инжењери, који су радили на канализацији, имају потпун висински снимак Београда.

Данас се регулациони планови не раде само у хоризопталној пројекцији, већ се строго води рачуна и о висинским разликама терена и перспек. тивним изгледима појединих а а О ТО пијаца и т. д.

Председник на завршетку моли господу, Која су разгледали планове за измену регу гације поје-