Srpski tehnički list

диних места у Београду, да ставе своје примедбе на исте, па ако се сви не слажу са тим пројектима осуде овакав рад на парче.

Код плана уређења Теразија видео је једну чудну слику, где пројектант замишља да се паралелне линије са хартије истотако видеи у природи, што у ствари није никада случај, јер већ и познати радник на пољу уређења вароши -Камило Сате наводи врло многе случајеве, да се неправилан облик једнога трга тек онда примећује, када га инжињер сними и стави на хартију, док у природи за пролазнике облик изгледа сасвим правилан, и да би тај неправилни облик видео само онај и баш у оном тренутку, када би тачно над тим тргом прелетео.

О правилној регулацији може бити тск онда реч, када се потпуно и правилно реши питањео саобраћају, који је јако отежан самим положајем Београда, који лежи на једном гребену чије стране падају лево и десно ка Сави и Дунаву, те да се саобраћај на пр. са Саве доведе најкраћим путем у центар, а не обиласком чак до Славије. Први „је покушај. учињен просецањем улица од жељезничке станице ка кафани Тетово, али се ту наилази на врло стрму Балканску улицу, која је за колски саобраћај готово неупотребљива. Противу регулације око жељезничке станице писао је један млад даровит архитекта, али Грађевински Савет се није на те примедбе обазирао, већ је тај пројекат само у неколико изменио, али никако поправио. Тешкоће решења питиња регулације Београда лежи у пеговом положају на вису, и изгледа да нико при тим радовима о томе није водио рачуна.

Кнез Михајлова улица је истина, као што је некада казао г. Димитрије Леко „шпартана од инжињера“, и сада се проширује онај део улице од улице Краља Петра до Калимегдана, место да се само помери улаз у сам ларк, а то проширење би било тако скупо, да се никада не би рентирало. Циљ, да се од Зоре види споменик Карађорђу, који се има поставити на бедему, могао би се само тако остварити, ако би се тај споменик посматрао, кроз какав одличан теоцолит.

Председник умољава господу, да разгледају планове, па да онда донесу ма какву резолуцију

Г. Димић објашњава даље планове појединих тачака регулације, као: прилаз Кнежевом споменику и Народном Позоришту, Призренске улице и прилаз Жељезничкој станици, са мишљењем и преправкама од стране Грађевинског Савета.

Пошту су тако прегледани сви'"планови регулације поменутих места, председник продужава са _ примедбом, да се из своју тих планова одмах види, да би овим радом на парче брзо били потрошени милиони одређени на улепшавање Београда, али да би Београд остао онај стари Београд какав је и данас,

ДА —

Г. Илкић саопштава, да је он у своје време, још када су ови планови у раду били, стављао, своје примедбе, али о њима нико није хтео водити рачуна. Мишљења је, да се ово овако ради само због тога, да би се могло рећи, да се у опште нешто ради.

Г. Илкић на самим плановима објашњава, ка кве је он примедбе чинио.

Председник је мишљења, да су се чланови довољно упознали са пројектима и њиним детаљима, и да се може приступити решавању.

На основу овога расматрања и објашњења по овим пројектима саглашавају се сви чланови:

Да су сви противни оваком раду на парче, већ треба приступити изради генералног регулационог плана за град Београд.

Г. Илкић предлаже да се ова одлука допуни тиме, да само почетници могу радити овако на парче, што председник не усваја, јер изгледа лично.

Председник пита чланове, да ли се слажу са предлогом конференције код Председника општине, да се за набавку ових планова распише конкурс-

Конференција се сагласила у томе, да је за набавку регулационог плана за град Београд најправилнији и најбоља пут јавна утакмица — конкурс.

Председник саопштава, да је на конференцији код председника општине заступано гледиште, да се овај регулациони план прошири за цео атар београдски, да би се за будуће, када се буду прилике на Балкану средиле, и када се Београд буде почео нагло ширити, имали готови планови пред грађа београдских, која би се просто са Београдом спојила у једну велику варош, јер ће иначе ово спајање бити врло тешко, ако са изиђивањем ван реона буде и даље ишло као што се сада рали.

г. Димић налази, да би тај рад био и сувише велики, да би се за време од 6 месеци, колико је предвиђено за израду овога плана, могао потпуно правилно извршити.

Председник се слаже са мишљењем г. Димића, али налази, да не би било штета, стећи одмах и планове за предграђа Београда.

г. Димић налази да постоји законска могућност да се спречи зидање ван реона и мишљења је, да се за сада распише стечај само за регулациони план реона, па се онда одмах у идућој години може расписати стечај за регулационе планове предграђа

г. Владисављевић и г. Илкић су само за планове реона.

г. Василић одговара на примедбу г. Димића о спречавању зидања ван реона, и налази, да се те забране зидања не дају извести.

г. Димић одговара, да се на основу закона о местима могу лако почете зграде порушити, али да се и тај закон, на жалост, не врши према свима једнако. За ово наводи и пример.

г, Милосављевић је мишљења, да је боље из-