Srpski tehnički list
— 194 —
вне и општинске потребе у новије доба, које уз то непрестано расту с развојем града и с напретком културе. На онај начин како се код нас било покушало са споменутим покрајинским законом општина губи знатне приходе а при том то није ни од какве користи за грађевинарство, већ само за сопственике кућа што опет није праведно нити је рационално с гледишта општинске економије и ако ће се у доцнијим годинама повисити и приходи општински усљед повећане градње кућа. Реформарторска брига мора дакле ићи, не на то да се укине пореза на куће, већ да се и та пореза и прирези на земљиште праведније распореде по модерним социјалним начелима,
Пебројене статистике и анкете доказале су јасно, да сиромашнији слојеви народа плаћају несразмерно скупље своје станове по богати, јер издају за стан много већи проценат свог прихода но имућнији, па пошто се томе додаје и пореза сразмерна тој кирији то јеи пореза на куће што их ови сиромашнији сталежи плаћају, (у самојкирији) сразмерно много већа него код богатијих сталежа,
Једна тршћанска службена статистика доказује наиме. да, што је мања категорија стана тим мање стоји најам у размери с приходом кирајџије, тако, да сиромашан човек плаћа не само релативно скупље кирије, већ да и апсолутно узето, мањи човек плаћа за 1 м. 3 простора у сиромашном стању, исто толико колико и богаташ у фином свима удобностима снабдевеном стану. Да ми у Спљету водимо такву статистику, дошли бисмо, у то смо
сви уверени, до ужасних резултата. ] Праведна реформа порезе на куће мора дакле ићи затим, да се за мање станове смањи данашњи и порези и прирези а да се нај. мањи станови за сиромашни народ, по могућности сасвим ослободе тога терета.
Некоји су градови и у држави већ провели такву постепену разлику за општинске приходе.
Ради примера наводим овде земаљски закон Горње Аустрије 9! 1905 године за главни град Линц, према коме се код најма од преко 200 круна плаћа на годину 2 паре приреза по круни па све више и више док се за најмове преко 2000 круна плаћа 14 пара по круни.
Град Лавов порезује најмове до 600 круна годишње са 4%, а од 600—92400 круна са 6", па расте све више до 15'%, код најма од 6000 круна.
И други градови, као Праг, Брно, Љубљана и многи други, увели су оваква посту.
пна порезивања а најнижи износ кирије обично је ослобођен од приреза.
Зар није ово много боље и праведније него онај закон што га је наш Сабор примиор
Многе су општине ослободиле радничке куће саграђене на основу закона 1902 године и од оне друге половине општинског приреза, која би по закону припадала општини.
Али са праведним уређењем порезе на куће нису ни издалека испрпене све порезне мере које воде горе наведеној сврси.
Последњих година развила се само по овом предмету опсежина литература и ми се налазимо у пуном јеку научне расправе о разним порезним мерама које имају упливисати на грађевинске прилике и на станове. И док су н' пр. у Немачкој већ одавна у прахси проведене не само комуналне, већ н државне порезе на овој основи, дотле се ми у Аустрији налазимо на првим покушајима, а ко зна кад ћемо се ми у Далмацији користити резултатима, ове науке и праксе.
Три врсте нових пореза долазе овде у обзир п то у првом реду порезе, којима је циљ да градилишта не остану дуго времена без грађевина у циљу спекулације, већ да присиле власнике на скоро грађење те да се тиме доскочи оскудици у становима.
Овде спадају: 1.) Порез на окућнице и 2.) порез на куповину и продају непрокретНОСТИ. Трећа врста пореза, која се већ по предлозима владе уводи у Аустрији, то је комунална пореза на повећану вредност, Овоме је циљ да ограничи спекулацију са препродавањем. в " ж
Пореза на градилишта (окућнице) има овај циљ: У обичним данашњим приликама— док није уведена та пореза — леже обично и најбоља, скупа, градилишта годинама неупотресљена; власник плаћа незнатну порезу као за какво стрњиште или ливаду или двориште и чека док цена градилишту не скочи до највеће висине да га онда скупо прода.
Власник при томе не губи ништа јер је пореза незнатна, а добит, што је може дати и земљиште које је као зиратно најслабије кад се прода као градилиште, велика је. Међутим последица ове спекулације је та, да се нови станови не граде, јер нема велике понуде градилишта, па постаје све већа оскудица и скупоћа станова. Да се томе доскочи, удара се ова врста порезе на гредилишта. ·