Srpski tehnički list

— 195 —

За земљишта, наиме, која по свом положају сусједству и природи вреде као гра дилишта, узима се, не обична мллена пореза као за поља, већ пореза која одговара високој вредности тога простора као градилишта, т. ј. цени за коју се то градилиште може продати. Таква је пореза наравно много већа но обична. Власник таквог земљишта, мора да настоји да што пре сагради на том земљишту кућу, јер висока пореза, што мора годишње плаћати _немајући никакве користи од тог неупотребљеног земљишта смањује добитак који би могао имати кад би га продао или подигао грађевину. На тај се начин власник присили или да зида — а то значи стварати станове и смањити кирије — или да један део свог добитка да у облику пореза колективности, целом граду.

(Ова пореза неће проузроковати поскупљивање земљишта, већ баш услед тога, што су власници присиљени да своје земљиште продату, биће понуда земљишта већа но иначе; а елементарни је принцип народне економије, да већа понуда има за последицу ниже цене.

Ова пореза не терети неимућне и сиромашне те је и са те стране оправдана.

У Пруској је уведена ова пореза у преко 300 градова и то готово у свима већим градовима. У Италији уведена је ова пореза законом од 8. јула 1904. године а износи за Рим Зе, за Милано 2", од вредности градилишта те је п. пр. у Милану година 1909 дала прихода 700 000 лира.

У Лавову износи н. пр. ова пореза на градилишта 10 пара по м“ за сваку недељу дана.

Земљишта оних задруга, које имају опште корисну сврху и земљишта одређена за подизање јефтиних станова ослобођавају се обично од ове порезе,

ж - »

Да се ограничи препродавање и с тим спојено трговање са земљиштима без постигнућа правог циља, наиме подизања грађевина ударају се:

Порезе на куповину и продају. Ово се порезивање врши тако да катастарски одељак пријавља општини сваку киповину и продају непокретности и цену продаје, а порез износи у разним градовима 'љ', до 20, од продајне цене.

Ова пореза наилази на мање противљене од стране публике, јер се плаћа само је-

данпут и то онда кад се прода, дакле онда када се има новаца. Мање куповине и продаје, до једног сталног нзноса имале би се ослободити порезе. Такон. ипр. у околини КМлаинхена ослобођене су куповинеи продаје испод 6000 марака а у граду Есену ова се пореза опет враћа ако се на том земљишту у току 11/, године сагради кућа.

У Немачкој је ова пореза уопште уведена и даје добре приходе. Године 1907 дала ја ова пореза само пруским градовима 31 милиун марака прихода.

У Аустрији постоји ова пореза у Грацу на основу једног земаљског закона из године 1904 а износи код неограђених земљишта а код заграђених ' односних државних дажбина. тН

» 5 »

Пореза па повећану вгедност. Начело овог порезивања прогласио је под мотом „ипеагпед псгетеп! (ах“ најпре американац Непп Оеогое, али је оно први пут и најопширније било у пракси примењено у немачком царству као „Мемтиасћазјецег“ где ова пореза по свој прилици неће бити ограничена само на градилишта и куће, већ ће се проширити и на друга индустријска предузећа“

У Немачкој почела се уводити ова пореза године 1904, а године 1909 била је већ у самој Пруској у 86 општина уведена, а сад је већ предложена Кејсћајао-у за целу државу, те има ступити у живот најдаље до ПМ.1912 А рачуна се да ће већ прве године, 1912, донети држави 20 милиуна марака прихода.

Ова иста пореза чини једну од основних тачака нових порезних рефорама енглеског министра Шоуд Феогве-а око којих се водила у два маха жестока изборна борба у Енглеској. И у Италији се и у парламенту и у новинарству и литератури захтева увођење ове порезне мере како би се општини дало у руке срество којим ће се моћи народ одбранити од оних, који, како вели извештај парламентарног одбора, „монополизирају станове, ту најпречу и најпримитивнију потребу живота.“

У најновије је доба централна влада у Аустрији предложила земаљским одборима две варијанте закона за ову порезу, која би за сада, имала бити комунална да се по свој прилици претвори касније у државну, исто као и у Немачкој. У последњој периоди саборских седница растављао је и примио је тршћански, тиролски и крањски сабор овај по-

резни закон према предлозима владе после