Srpsko kolo

Стр. 10.

СРПСКО коло

Год. IV.

жито, шљиве и стоку и други ратарски природ преважа и продаје у Аустро-Угарској. Тако је гроф Голуховски мислио присилити Србију, да ипак у Аустрији купи топове. Србија је на то ступила у преговоре са другим државама, па је почела свој природ изважати у друге државе а нарочито у Италију и Француску. И тако је гроф Голуховски, мјесто да понизи Србију, постигао баш противно, наиме, да се Србија гледе на народно господарство сасвим ослободила од аустријске зависности. И овај неуспјех Голуховског много је крив његову паду. А ни с другим државама није имао више среће. На његово мјесто наименован је министром барон Ерентал, који је досада био посланик Аустро-Угарске на руском двору у Петрограду.

Над се испроси девојка. За ран', Павле, за ран', мили брале! За рана ми снау прстенујте, Када будеш у таштине дворе, Кад изведу лепоту девојку, Не гледај јој венце и обоце, Не гледај јој шарене зубуне, Нит' јој гледај везене рукаве; Зубуне су терзије шарале, Рукаве су везиље навезле, А венце су кујунџије виле; Већ јој гледај стаса и образа, С ким ћеш, брале, века вековати.

Различне вијести, Листови српсие самосталне странке. Српска самостална странка има сада ове своје листове, који су уза њу, проповиједају и боре се за њезина начела: „Нови Србобран" и „Срлско Кело" у Загребу, „Србина" у Госпићу и „Слободу" ;у Митровици. Сваки Србин без разлике занимања, који зна читати и писати, требао би да држи који од ових листова. Срби ратари нарочито треба да сви држе „Српско Коло", а сви Срби у ЈТици поред тога „Србина" а они у Сријему и „Слободу". Српски сватови за друштво „Змај", „Српско Коло" И „Привредник". Пречасни господин Милан Зец, парох у Кукуњевцу, пише управи „Српског Кола": У сватовима Косте Грубер и Милеве Богићеве у Суботској на мој предлог сакупило се добровољних прилога и то: I. За друштво. „Змај". 1) Петар Кнежевић 5 Кр., 2) Пане Врховац 2 Кр., 3) Стево Богић 2 Кр., 4) Јоцо Богдановић 2 Кр., 5) Младенци 2 Кр., 6) Тешо Бојчић 2 Кр., 7) Андрија Малетић 1 Кр., 8) Паво Грубер 1 Кр., 9) Ката Грубер 1 Кр., 10) Јово Бубнић 1 Кр., 11) Милан Јовановић 1 Круну., 12) Милан Зец 1 Кр., 13) Маца Мудрић 60 пот. У свем је сабрано дакле за „Змаја" 21 Кр. 60 пот.

II. За Г; Српско Коло" дароваше: 1) Петар Кнежевић 3 Кр., 2) Пане Врховац 2 Кр., 3) Стево Богић 2 Кр., 4) Анте Судар 2 Кр., 5) Петар Богић 1 Кр., 6) Милан Зец 1 Кр., 7) Светозар Богић 1 Кр., 8) Андрија Малетић 1 Кр., 9) Јово Бубнић 20 пот., 10) Паво Грубер 20 пот. Свега за „Српско Коло" 13 Кр. 40 пот. III. За „Привредник": 1) Петар Кнежевић 2 Кр., 2) Пане Врховац 2 Кр., 3) Стево Богић 2 Кр., 4) Анте Судар 2 Кр., 5) Петар Богић 1 Кр., б) Светозар Богић 1 Кр., 7) Милан Зец 1 Кр., 8) Душан Богић 1 Кр., 9) Јово Бубнић 30 пот. и 10) Паво Грубер 20 пот. Свега за „Привредник" 12 Кр■ 50 пот. Управа „Српског Кола" лијепо захваљује и предлагачу и прилагачима на њихову сјећању. Српска ратарска књижница у Гргуревцима. Дана 1./14. октобра о. г. основана је у Гргуревцима у Срему српска ратарска књижница (библиотека). У привремени одбор изабрани су Глиша Мелентић ратар за председника, Недељко Ћурчић ратар за потпредседника, Мане В. Делић учитељ за тајника, Милош Блажин ратар за благајника, те Милош Шатрић, Живан Ристић, Ђока Петковић, Коста Зарин, Мирко Мелентић, и Гавро Перичин ратари за одборнике. Уписано је већ 50 чланова, а има изгледа, да ће их бити још толико. Правила су послата влади на потврду, а кад правила буду потврђена биће изабран сталан одбор. Ово је лепо и похвално за Србе ратаре у Гргуревцима, кад увиђају потребу да оснивају овако друштво, где ће моћи да читањем корисних књига и новина стичу себи потребно знање, које ће им помоћи, да узнапредују у сваком погледу. На овај лепи примјер треба да се угледају и остали Срби ратари, па да оснивају у својим местима овакве књижнице. То ће сад бити тим лакше, пошто је у Загребу основано „друштво за оснивање српских народних књижница", о којим је већ било писано у овом листу. Српски Соко у Двору. Пишу нам из Двора: Једва једном добисмо правила „Српског Сокола" у Двору потврђена. Пређашњој влади слали смо трипут. Кад год су нам враћена, ми смо их опет послали! ,,Соко", и ако је сад мало ослабио, јер су му најбољи чланови у војништву, ипак наставља свој рад. Били су Соколи на свима зборовима у српском народном одијелу, јер то им је засад униформа. Научили суТопаловићеву литургију и пјевали је на кору у свима црквама у дворском котару. Купили су тамбуре за 150 К те ширили на зборовима српску пјесму и игру. Продавали су срп. народне књиге и држали разговоре о моди и раскошу и срп. историји Приређивали су забаве и бесједе. Недјељно су држали вјежбе. •— И тако се Српски Соко овдје развија можда сасвим друкчије, него остали, али увијек тако, да је имао досад лијепа утјецаја. Овдје нема човјека, који не зна за њега и не пита за њега. У Шегестину на св. Богородицу приправио је Соко јавно натјецање у трчању, скакању и бацању камена. У трчању је добио прву награду т, ј. К 2'60 и „Српско Коло" за цијелу годину Соко Петар Зубер. Другу награду т. ј. 80 пот. и „Српско Коло" за по године Ђуро Рађе-