Srpsko kolo

Год. IV.

СРПСКО коло

Стр. 9.

на разне начине до какве ма и најнезнатније повреде тела — н. пр. на какву ситну греботину или незнатну омечину; или доспу с трном. цепчицом дрвета под кожу; или при привијању балеге, земље и паучине на какву рану и т. д. Чим у тело уђу, размноже се, изводе неке отрове, па онда тим отровима изазову таке промене у живцима и мозгу, а преко њих онда у мишићима и другим деловима тела, да најпосле мора доћи до оних озбиљних појава, које сам споменуо. Тело се, истина, од тих брани изводећи у крви утук или против-отров за њих, али махом безуспешно — нарочито у оним случајевима, кад му се вештачки не гтритекне у помоћ. Према овакој природи болести ласно је рећи, шта се иротив ње може учинити. Јасно је, да је и ту, као и у свима другим заразним болестима, најпреча чистота тела и свега онога, што с њиме у додир долази. Нарочито ваља на чистоту тела пазити, ако је гдегод на изложеним деловима његовим (рукама, ногама, глави, врату) и најмањих каквих повреда а чељаде се занима пословима, при којима мора доћи у додир са нечистим слојевима земље или са балегом- (тежаци, баштовани, кочијаши, војници у у коњици и т. д.). Из свежих рана и намечина ваља одмах — баш и кад су незнатне — јачим млазевима прокухане водеи последњи траг труња или друге какве нечистоће испрати, па онда испрано место сасушити и чисто привити. Бубуљице, чибуљице, прскотине, крастице и друге промене или ситне повреде на кожи не ваља нипошто рашчешавати, а ни нос ноктима чачкати. Нокти се често подрезују и чисто држе, а ко ради са слојевима земље, који су скоро гнојени, или по шталама, где се ласно наилази на балегу — нарочито коњску — нека не иде бос. На ране се нипошто не сме привијати балега, паучина или нечиста земља. Код новорођене деце доспе клица те болести у тело при пресецању пупчане врвце, или касније: при превијању још незарасла пупка; при купању, повијању и преповијању и т. д. Жене обично не пазе, него режу аетињи пупак ма каквом старом и зарђалом кустуром; подвежу га нечистом каком крпом или концем; привијају на њ свакоје мелеме; купају дете у нечистој води или неопраном суду и т. д.: — па том приликом унесу у дечје тело на још рањав пупак ону опасну клицу. Она ту нађе сгодне прилике за свој живот, па се убрзо развије и размножи, те својим отровима изазове болест. С тога је правило, да се при резању и привијању пупка употреби само чист прибор и материјал (скоро прокухане маказе, врвце и крпе); да се тај посао ради само чистим и скоро опраним рукама; па да се и после остатак пупчане врвце и она раница, која остане кад

он отпа.чне, од сваке нечистоће чува. Лекари саветују да се то место испира борном водом јраствором борне киселине); да се посипље цинковим прашком или дерматолом (из апотеке); да се покрије најпре чистим, куповним памуком (ватом из апотеке) или „тулом", па тек онда да се причврсти згодним завојем (подвезама) на потрбушину тако, како се рањаво место никако — ни при купању, ни при мокрењу детета — неће моћи загадити. Тако раде и школоване бабице, а то би могле чинити и наше жене. Није то велика вештина, да је не би могла свака наша отреситија сељанка научити. А довољно је, да то знају бар неколико жена У селу. Ако би се ипак, и поред све те бриге и пажње било на новорођеном детету, било на ком одраслом чељадету у кући појавили први знаци склопаца (осетљивост и затегнутост у мишићима вилице, па онда стезање самих вилица и укоченост врата), ваља одмах лекара звати. До његова доласка може се болесник у топлој води купати, не би ли укоченост мишића мало попустила. „здравље". д.р_ Хран. М. Јоксимовић.

Девојци и момку на лрстену. Погледај, војно, погледај, Је ли ти слика прилика; Ако ти није прилика, Уседни коња, па бежи, Да ми не речеш до после: Превара што ме превари Јоште у двору таштином. Погледај, мори девојко! Је ли слика прилика; Ако ти није прилика, Узметни венац, па бежи, До после да не говориш: Превара што ме превари Јоште у двору мајчином.

Шта се збива у нас и у свијету. Одступ грофа Голуховског. Агенор гроф Голуховски, министар спољних посала Аустро-Угарске монархије, морао је пред неколико дана са свога мјеста одступити. Био је министар десет година. Под задње вријеме његове владе није му ништа полазило за руком, а осим тога био се љуто завадио са Мађарима, па је зато мОрао отићи. Ми се као Срби и Словени можемо само радовати његовом одласку, јер намјебио непријагељ. Под крај његове владе хтио је свом силом да Србија купи у Аустрији топове за своју војску. Кад то Србија није хтјела, дошло је до царинског рата између ње и Аустрије. Србија није смјела више да своје