Srpsko kolo

Стр. 8.

СРПСКО

коло

Год. IV.

у ту ратарску школу, гдје би за двије године проучио, што се све у ратарници учи, па би послије упућивао у свему томе своје задругаре, када сврши школу и врати се међу њих. Трошак, који би се издао за те двије године, исплатио би се задругарима, јер би се научили разумније (рационалније) обрађивати своју земљу и све остало, па би онда и приход од земљишта био већи. Но као што се види из годишњег извјештаја о вишем господарском училишту и ратарници крижевачкој за годину 1905/1906. има 84 стипендије за ратарницу и то 21 земаљска стипендија, 13 стипендија бивше војне крајине, 48 опћинских стипендија и 2 стипендије имовних опћина. Напротив било је свега ђака у оба годишта ратарнице 17, од којих су били само њих двојица Срби. Ако узмемо, да су свих 17 имали стипендије, онда значи, да је још 57 стипендија за издати. Дакле и овдје је лијеп број бесплатних мјеста. Држимо, да би и политичке опћине требале у том помоћи земљорадничке задруге; па да се тако што лакше намире трошкови за школовање ратара у Крижевцима. Такав изучен ратар био би од користи читавој опћини, те би могао упућивати наше ратаре, држати предавање о том, како се напредно и разумно обрађује земља и води господарство. Ова школа почиње 1. новембра сваке године. Преч. госп. Светозар Грубач у свом чланку упозорује ратаре да се обрате на њега, ко шта затреба и хоће да дође у ту школу. Ми пак са своје стране упозорујемо на ову школу, као и на привредне школе . у Пожези, Петрињи и Илоку, наш Савез Земљорадничких Задруга, па да преко својих задруга поради, да би се и на овај начин у нашем народу почело увађати и ширити разумно и напредно економисање. М. П.

Мајстору. Ми дођосмо овде Пред мајсторске дворе. Мајсторски су двори Скоро сазидани: Камен по камену, Ивер по иверу; И по њима шета Млада мајсторица, У наручју носи Сина Пантелију, За ручицу води Ћерку Анђелију, • Треће јој се вата Скут' свилн'а зубуна. Гледале је друге, Пак јој завиделе:

„Благо тебе, друго! „Мајсторова љубо? „У наручју носиш „Сина Пантелију, „За ручицу водиш „Ћерку Анђелију, „Треће ти се вата „Скут' свилн'а зубуна".

Народно здравље. Склопци. Склопци су позната болест и у нашем народу. Од ње болују и одрасли и деца — нарочито новоро^енчад за ирвих дана свога живота. Стегну им се или склопе вилице тако чврсто, да их болесник не може отворити. Шта више, не може им отпор ни јача, туђа снага савладати. За то се та болест тако и зове. Лекарско или књишко јој је име: тетан (Мапиз). Уста су једини природан отвор, којим се у тело храна уноси, па кад се она тако стисну, да их не можемо ни јачом силом отворити, онда, наравно, може и живот бити у питању, а то знају и наше сељачке жене. С тога је сасвим природно, да од те болести страхују. Она и јесте оиасна: — шта више махом смртна нарочито, ако се одмах лекарска помоћ не потражи. А није ни чудо! — Поред грча у вилицама, који смета исхрани болесника, јавља се после код склопаца и грчевито стезање других група мишића, а нарочито мишића шије и леђа. Болеснику се лице чисто „скамени", а врат му се укочи; глава му се забаци позади, а кичма му се извије као гудало. Месо му отврдне као даска; кожа му постане вредовна; болесник се често зноји, а махом је у великој ватри и ако је увек при себи. Чула (вид, слух и опип) су му преосетљива и одговарају на сваки и незнатан надражај дрхтањем, трзањем и грчењем појединих делова или целога тела. То исто изазива по гдекада и сам додир коже. По гдекада хоће те појаве мало и да попусте, па се после и опет јаве, а понекад никако и не попуштају догод болесника не уморе. Обично смрт наступа 5. или 6. дана. И скломци су заразна болест. Изазива је нека особита врста заразних клица — т. з. бацил тетана — а тих клица има у површним, скоро нађубреним или иначе нечистим слојевима оранице и баштенске земље; у шталском ђубрету и старим рушевинама; у понекој животињској (нарочито коњској) балези; на нечистим и балегом загађеним предметима око штала и дрвљаника; у прљавим обојцима; испод ноката; у гноју болесника и т. д. Отуда допиру