Starmladi

Стр. 124.

— СТАРМЛАДИ -

Бр. 14. и 15.

Иекад — и сад.

\\овој омлгдини. (Песма Јаше Томића, некадашњег социјалисте. „Прво коло песама". Издао Кост^, Лера. Нови Сад. Штампарија А. Пајевића 1879. године.) Мажеш ли, питам, у ноћној тами Са њоме кад си, када сте сами, Кад дршће речца, па кад би било, Да т' бајну главу спусти на крило. Кад никог до ње пред собом немаш, Мижеш ли, брале, да не задремаш? Можеш, ли, питам, и у том часу Да појмиш боље народа шта су, Па кад би срећа његова хтела, Да се отресеш пољупца врела, Да место моме за народ радни Уза се стиснеш тај челик хладни — - — — — — иушке си дуге? Можеш ли, питам, кад народ страда Кад тиран влада, кад нема нада Јувачки гредит' где ти је мета И преко силе и бајонета? Можеш ли нада да ти не тоне Ни кад те апсе, ни кад те гоне ? Да иред смрт славну јунажа снимиш, Кад новац даду да га не примиш, Ил' на дну „куле" живота цела Да мирно трунеш зарад начела? И то је ништа; снага се црпи, Стегне се срце, па се отрпи Кад тиран бије то муке несу, Страшнији боли живце потресу; Када те, брале, „жгадија" гони А они скачу, и то баш они, За које трииш, за које страдаш, На које живиш, б риш се, надаш. И буди готов да ће те клети, За које с' заклео да ћеш умрети. . И буди готов да те к'о змије, К'о издајицу камењем бију... . . . Умеш ли, брале, све то поднети, Умеш ли гордо себе узнети Над јавним мњењем кад ти се руга? — Онда смо новог добили друга.

Иначе, куго, кад народ страда, Кад тиран влада, кад нема нада, И ти би наиред случајно прн'о А љуба кука да би се врн'о — За две тјји сузе гиздава ока, За две три ноћи дивотна тока, Врати се, врати, дођи јој ближе, Какво те, болан, јунаштво стиже, Утишај само киптеће груди, Остави, мани, вишњи нек суди, Крај свеца каквог главу де сагии, Кад народ киње, ничице падни, — — — — — моли се богу

А свет — а људи ?—- Глупо створење Разбери само ка®анско мнење, Тога се дрзки, па онда хучи, Или у каквом „чланку" јаучи. Доста ће бити да стечеш славе, „Велики људа" тако бар праве. То нису жртве, нису ни мале ОјЛт их за то до неба хвале.... Ил' ти је ваљда и то јошт мало ? Теби је можда за вишим стало? — Та и то, болан, и то је лако,