Starmladi

Бр. 23. и 24. — СТАРМЛАДИ — Стр. 189.

— Ама, није могуће?! — чуди се и крсти госпођа Мица. — Та читав роман, читав роман. Неки норучник преобучен улазио у кућу, па јуче био двобој и тај поручник рањен. — Где је рањен ? —- Не знам, та наљда га онако окрзнуо, скинуо му можда један ирст на руци. Госпођа Мица оста скамењена а није само госпођа Мица, него и госпођа Лепосава и госпођа Јела, жсне оне друге двојице ожењених чиновника, јер су и они код својих кућа за ручком ирвчали, ту новост. После ручка, чим су испратили мужеве у канцеларију, дигле су се госпођа Мица, госпсђа Лепосава и госпођа Јела, задигле сукњу па ухватиле свака свој крај. Као да су се договарале па поделиле Београд. Једна је ухватила Западни Врачар са једним делом Савинца; друга је дохватила Палилулу еа делом Теразија а ?рећа Варошки кварт и онај део Дорћола под Позориштем. И тако иде из куће у кућу, али ко би могао да их прати. Ја сам донекле ишао за њима, да пребројим бар колико ће кућа сбићи, лли сам им изгубио траг. Оно што сам ириметио то је, да се из сваке куће, у којој су оне биле, домаћица, пошто их је испратила, одмах и сама обукла и почела да прави визите. На тај начин, разносила се као телеграФом вест о Мирковићевој а®ери. Може се само приближно (те статистичке ствари увек се прибшжно рачунају) утврдити: да су то после подне, од 3 па до 5 сата, 272 жене ишле но визитама да би еаопштавале новост о Мирковићевој а®ери. Предвече, тачно у 6 сати и 24 минута, срео еам опет госпођа Виду, ону госпођу, којој сам јутрос у 10 сата и 17 минута првој саопштио своју лааг. Она се враћала еа неког жур -Фикса и кад ме види пљесну се рукама: — Забога, Бен-Акиба, па што ми нисте казали све, кад сте већ хтели да ми кажете тако интересантну новост, него морам од других да чујем детаље. — Па не знам их ни ја. — Испрнчајте ми молим вас, врло ме интересује? — Дак;1е ево у чему је ствар. Сад сам бага на госпа Јулкином жур -Фиксу чула од једне госпође, која све до ситница зна. Д .кле тај поручик Јосиф и госпођа Мирковићка, »олели су се јога док се она није удала. Другим речима, она није ни била девојка кад је погала за г. Мирксвића. Али он јој је то опростио, мислећи ла се поправила. Но поручик је и деље одлазио код ње, али се то није могло да ухвати јер се пресвлачио, час у женско, кобајаги тражи службу; час као оџачар, кобојаги да очисти оџаке. Док се то није ухватило. Кажу г. Мирковић је на своме кревету приметио трагове оџачарске И онда га је ухватио у кући, ту се слегао силан свет, двадесет жандара је опколило кућу. Мирковић је ужасно тукао своју жену; сву јој

Фризуру расгурио, па је са жандарима натоварио у Фијакер, одвсо је мајци и иљунуо је мајци у сред лица. А сутра дан, имао је двобој са поручником и одбио му свих десет ирстију на рукама. Поручик без нрстију дегредиран је већ. Ето то сам као позитивно чула. * Растали смо се. Проба је добро испала. За 8 сата и 7 минута једна лаж кадра је да зарази Београд и ено, видли сте у каквом сам је облику ја иустио а у каквом мије госпођа Вида враћа. Међутим, баш то вече видео сам г. и госпођу Мирковићку, иду под руку и задовољно и весело разговарају о свијој домаћој срећи. Бен Акиба.

Нпарат за секирацију. Као да вас гледам. Ама чим сте нрочитали горњи наслов, ви сте сви у себи помислили: Пази га Бен-Акиба, хоће опет о таштама да пише. А није ми ни на крај памети. И од куд би ја таштс назвао анаратом за секирацију? Не, не, иреварили сте се. Не мислим о таштама писати и решио сам еам се да их још задуго оставим на миру. Право је да се одморе мало, а носле да видите, и страх ми је мало. Ономад ме срела једна тагата иа ме зауставила на путу. — Слугаајте, Бен-Акиба, верујете ли ви да има Бога? — Како да ве верујем, па мени је Бог увек трећи потписник на меницама. — Како то ? - Знате, она два прва иотписника, то су обично два моја пријатеља. Чим су то моји пријатељи, само вам се каже да су без кредита, као и ја. Да су богати и да имају кредита, не би били м<>ји нријатељи. Њихови потниси дакле не вреде ништа. Па кад ми меница ипак нрође на цензури, ја тад морам веровати да је сам Бог еигаао и потписао се као трећи. — Добро вели ташта — тек ви верујете да има Бога. — Па дабоме. — Е па замислите ви да останете једног дана удовац — 0 молим, ништа ми није лакше него то замислити, јер сам се већ вежбао Врло сам често то замишл^о у себи, па сам се навикао. — Е па знате ли ви, да се по други пут не би могли оженити? — Та није могуће ? — Не би верујте. Не би вам ни једна београдска ташта дала своју кћер за жену. — Али сте наивни, као и све таште. Ја вас уверавам да би се ја ипак оженио. — Ама како ? — Па не би ја ни тражио ћерку, ја би у том случају просио само ташту.