Starmladi

Стр. 190.

Вр. 23. и 24

— Е то је друга ствар ! — одговори ми наивно ташта, и стидљиво обори очи. Ето, видите како ми нрете таште: а ја грешник знам, шта то значи кад зету само једна ташта нрети. Управо то и ви сви знате како је, па замислите мене грешника, коме све београдске таште прете. Не, нећу више о њима писати и зато вам свечано изјављујем, да се горњи наслвв не односи на њих и да под именом апарата за секирацију, не мислим на таште. Апарат за секирацију, то је наш телеФОн. Ја га бар тако зовем. Пре неки дан сам баш ишао у телеФОнеку централу да се претнлатим. Ше® твЈеФОнскиња дочекао ме врло љубазно. — Шта сте ви ради, Бен-Акиба? — Па знате, госнодине, ја врло мирно живим у кући. Ташта живи одвојено од мене, жену сам слао ове године у бању, те је ево већ два месеца са свим мирна и из благодарности не једи ме, па ми је тај живот врло монотон. Изгубио сам сасвим апетит. Желео би који пут да се наједим, а немам начина. — Па? — пита ше® телеФонискиња. — Па то, ја бих се радо нретнлатио на један апарат за секирацију. — Ама како, ја вас не разумем. — Хоћу да се претплатим на теле®он, да ми се уведе у кућу телеФОн. — А, то је друго. — Није то друг.», то је тачао то, јер телеФЈН је бар код нас, само апарат за секирацију и нишга више. Пре неки дан баш седим у евојој канцедарији, а био тако неки телеФонсв» дан. И ево од црилике шта сам рааговарао све на телеФОну. — Звр . . . — Звр . . . — Ало. — Молим. — Будите добри дајте ми број 373. — 373.? — Да. — Крррр . . . кркркркр . . . — Ало! — . . . . крр. — Ало! . — крр . . . — Молим лепо, има ли кога тамо ? — . . • крр . . • — Ало! — Зврр . . . — Молим леио, молим љубазно, има ли кога тамо? — Ало! — Ало! — Зврр . . . — Кррррк . . . — 0, господе Боже, има ли кога тамо? — Иа овде је централа, господине. — Тако, мило Ми је.

— Шта сте ради? — Па пре по сата тражио сам број 373, Ф0Т0гра ®а Јовановића, и после толиких мукадобио сам опет централу. — А ви сте ради број 373? — Да— Одмах! — Зврр . . . — Зврррр . . . — Кррррк . . . — Крркркркркр . . . — Ало ! — Ало. — Ко те тамо ? — . . . . ррр . . . — Ало ? . . . — Ало! — Ко је тамо ? — Централа. — Ох, божанствена централо, одреши се једанпут од мене и вежи ме са Јовановићем Фотографом. — Који број желите, молим ? — Триста седамдесет и три. — Тако добићете одмах. — Зврр ... — Звррр . . . — Ало. — Крррк . . . крк . . . кррк . . . — Ало. — Ало. — Ко је тимо молим вас? — РаФајловића иодрум. — Како? — РаФајловића подрум. — Пардон, молим вас, нисам вас тражио. — Зврр ... — зврр . . . — Рррр . . . — Кркр . . . кр . . . кр . . . — Ало. — Ало. — Ко је тамо ? Централа. — 0, господе Боже, имали каквог начина да се откачим од Ц' нтрале? — Шта желите господине ? , — Број 373. Унамтите, број 373. — Молим, одмах. — Зврр . . . — Ррр . . . — Крркркркркр . . . — Ало. — Ало. — Ко је тамо ? — РаФајловића подрум. — Та шта сте ее закачили за мене. Дужан сам вам свега за оних седам Флаша вина, па ме не нуштате. Прекините везу. — Прекину ћу. — Зврр . . . — Кркркр . . . — Ало.