Stihovi / Sima Pandurović

___ДАНИ_И НОЋИ ,

НА ЦРКВЕНЦУ.

Преко жутих поља гледам тамо даље

Где хоризонт злати позна светлост знана, (Одакле нам сунце са заранка шаље

Још последњу милост своју овог дана.

(С главом на твом крилу моја душа сања једно старо доба у то рујно вече,

(Са шумором док се буковога грања Слива шум кладенца што испод нас тече.

А калдрма ова, попрнела, тврда, Прича о давном господству, о стази Којом је прошло, као иза брда Што сунце ово, полагано, слази.

Јер некад су туда, оборене главе, Пролазили стари силници до места Где минаре коло у висине плаве Дизаше месец којег давно неста.

И туда су, можда, источњачке паше На челима војске, ко бујица плаха, На хатима бесним испод сјајне аше, Полазиле у бој у име Алаха.

Ја о њима сањам. А твоја се песма Разлеже за сунцем што нас собом зваше: „Море, на сред села шарена чесма Течаше, аго, течаше...“