Straža

Стргка 3

СТРАЖА

ор ('1 01!

— Чланак Максимилнјана Хардена Колико Немца рђаво стоје најбоље се вили из чланка који је недавно написао чувени немачки новинар Максимилијан Харден у своме часопису Цукунфту.' у чланку Харден између осталога каже и ово: .Немачка се валази у критичном стању. Од свуда непријатеља а ни од куда пријатеља. Данас је Немачка сасвим одвојена од мора, од својих колонија, које је Енглеска окупирала. Још мало па ће у Немачкој зав« ладати ужасно стање. Зато будимо припремни на све, на најгоре, јер сви су изгледи да ће нас задесити Т1ква судбина, каква иас досада никада задесила нијеГ'

тешке хаубице од 15 см. и две градске од 18 с. м. Постараћемо се да донесемо и лихову фотографију.

П08ДЛ0ЖВИ 31 0ДПИК01Ш Г. Вук Радишић, звани „Божја мајка" предложен је за одликовање: Кзрађорђеву звезду с мачевима за храбро држање на Конатици и Сувобору. да види ово? Где је надлежна годама, Г. Влајко Радовић по» санитетска власт? Ззр се ова- старао се за добро пиће, јело ко што може трпети у сре- и у ( г гу те ће публика као и

Андрвја Будаковић, грађев. са ћерком. јелена Јовановићз удова. Косара 0. Радоњића. Стева Стефановић, грађе ви*-ар, са женом. Јованка Патлерх, са четворо деце. Јован Јеремић, жељ. служитељ. са женом, две ћерке и унучади. Г-ђа Савка Ерићка, удова попадија. Јозефина, сестра Влад. Брунцлвха. Љубица Милавојевић, капетзница са сином Радомиром гимназастом ,и девојчи« цом Зором. Филип Ружић, са женом в петоре деце. Никола Н/шћ са породиЦ( м. Супруга Павла Рам ћа ж. наредника, са 3 сина и ћер* ком, госпођ. Зором П Ракићевом. Петар П. Стојановић писмоноша главне централве поште.

мш шш

Улазак српеке војека у Бвоград У јучерашњем броју а у

је изостзло из слога да је у првој коњичко1 патроли ушао у Београд г. Душан Степановић п.поручник за тим г. Све тисдав Хођера поручник а трећи г.г. Миодраг Паунковић поручник и Сондермајер п.поручник. Са овим г.г. официрииа, једноеремено, ушао је и коњички наредник г. Богдан—Бо риша Радовановић која је јурећи, сав радостан пао с коња а деца и жене су га присрегале цвећем и венцима му искитили коња „Ацка‘\ Сав усхићен и раздраган г. Рздовавовић понова је узјахао свога Ацка и продужио ка Теразијама, За овима је ушао са ескадронмм мвјор г. Докић. Ооим допуњавамо ону празннну где је ово у опште требало да дође.

Зз снротнњу Ко од сиротих жена и девојака нема службе и рада нека се обрати 4-том сиротинском реону гце ће се упућивати на рад и службу по могућности, кад се буде рад указао.

дашту српске престонице? »Бгоград под ауетријаниниа 1 ' Од четвотка 18 овог м-ца почећемо да доносимо: Беогр*д под Аустријанцима"' Скрећамо пажњу нашим читаоцима на овај напис; ми смо у могућности да изјавимо: да је писање потпуно тачно. Ннје написано по причању другога већ смо ми сами били очевидци свега онога што су Аустријанци починили, пре бити увек добро услу- и жена.

Ионибкја за општша дрва Јуче се састала комисија одборника општине београдске, у циљу набавке дрва за општинску сиротињу, која ће јој се раздати за наступајуће оразнике. Поздрављамо овај корак аницијатора овог тако 'важног питања.

„Рускн Цар“ Ресторапија и пивница »Ру* ски Цар“ отворена је и ако је ово отворање скопчано нез-

Умољава се она жена и дете, ко,и су бежали испрел аустриске извиднице од Белог Потока и Торлака за Београд С: мојим стварима, да исте донесу у апотеку г, Михла, брсанска ул. бр. 8. где ће добити прастојну награду. Тако исто моле се и она два господина, што су се возила истим колима да ми јаве шта је са осталим стварима нашта ћу им нстати благодаран. Н. Радо^ковнћ

АРМАН7

ПрИКЉ8Н1> У П0ДЗНБТ10

Раздавање листе за поиоП Јуче је завршено издавање листа за општинску помоћ по реонимч. Данас ће се приступиги проверавању листа по становима да би се 20 ов. м-ца могло тачније извршити исп«ата те помоћи.

,Ммонт“ Умољени смо од стр ше

Први корак у порок

(I*)

ГЛАВА ГИ Иеторија се понавља Пошто је пажљиво гледао не прислу

око себе, да ко

шкују. То је потребно д» би

тој својој лажи дао већу вероватноћу, он се сасвим близу наже на Јовановићу, и готово шапућући рече му „К<> лега, ви треба да отпутујете и то још колико сутра. Гос

уредништва ,Пијемоита“ да подину и госпођи Петровић

објавимо да ће први број Пијемонта изаћи иа Б)жић 25 Децембра.

Трзжи ее једна млађа жена, која уме да

Васа Нинковчћ-Ђорђевић, кува добиће бесплатно стан бивши аусгро-угарски офи- и огрев. Нека се јази уред-

цир родом из Фијуие и Стеван Бешевић, чингвник пресбиро, родом из Млтровице и досадашњи угарски поданик »аједно са женсм Олгом и децом. — примљени су у Српско ноданство.

Плвн у барз Ввнецф Приликом повлачења из Београда Аустријанци су ос

ништву овог листа.

Брука Ако човек хоће да вида шта је брука, треба да оде до Кра љевог Трга, односно Панчићевог парка. Писац овебелешке хтео је. принуђен нуждои, да^сврати у писоар. Али тек што је отворио врата, морао је да стукне назад, тако је

не треба да се јавите, Само госпођици Невенки треба да се јавите и то кратко, од при-

то бити најбоље, не марим. Али ево ја вам прнзнајем. Ја Невенку још и сад увек волим, сада мождајош силније, још ватреније но пређе! — Но па у толико ће ваш успех бити већи. Она је сујетна и кад буде добила ваше писмо она ће се ужасно љутити, то ће бити за њу неописзни бол! — И брзо, као ковач и он је хтео да кује гвожђе док је вруће. За час је на столу бво цео прибор за писање. Јовановић је разумео шта то треба да значи

лике овако: Све знам. Ева је и скрхан приближи се столу

горњем напвсу случајно нам тавилв у бари Венецији 8 ј било загађено. Има лв кога

Ева. Змију треба у главу тући! — Нашта више. Она би то потпуно разумела и удар би био страховит. А то би за вас била најслађа задовољштина! Пошто је ово брзо изговорао он очекиваше одговор од Јовзновића. Овај је био у грознаци. Сав се тресао. Било му је час хладно, час га је обузималаЈжасна ватра, да је мисли да ће изгорети. — Добро, овај, наједном промрмљт, на највећу радост Нулића, ако ви мислите да ће

и напвса на глаткој хартија неколко речш! Није имао нш толико присебности да упије мастило нити да стави у ккверат, који је стајао на сголу. Ту дужност узео је на себе г. Нулаћ. Пошто је прво пажљиво прочитао писмо, она га осуши а затим турш у кузерат. (Наставиће се)

болницу да негујеш нашу браћу? Поздрзва господина управника болнице Г. Госиодина Д-р Гачића Д-р Милентијевића. Мицу Марковкћ. Све сестре и браћу који негују нашу храбру браћу. Поздравн гве а највише нашу храбру браћу. Много те поздравља и љубм твоја Зора

за жижице, које је како се :'ар њојзи чинило било исувише високз за дечка од пет година. — Промислите, промислите, мождт сте је негде забацили. Ах те проклете машине, см их нема, ем не може човек да их сачува! — И госаођа одлази љутита у собу. Мра* већ увелико пао. Требала је лампа већ давно бити упа-

РАТНА ИГРА Цела је кућа мспретурана, завириван > је чак и у најмрачнаји кутић собе. А због чега све то? Због једне кутије машине. Али ње нигде ■е беше. Тада ће рећн служавка: Мора да је узео Аца!— Ах то никако не може да буде. Та он је тако мзли да би је могао дохватити са тако високог места! — Одговара млада госпођа — мати и показује прстом на место

љена. У соби је иладао мрак в она поче очима ла тражи свога сина малога Ацу. И нашла гч је. У једном углу собе седео је мали, бледих образа, Аца са плавим увојцама. Забављао се нечим. Видело се да је својим послом јако заузет, Био је толако задубљен у своју игру, да није ни видео кад му је мати дошла. Њу привуче та необична тишина, која је владала у соби. Шта ли то рада? То питање њу је јако бринуло. Зато ступи

сасвим близу њега. И наравно да је прво што је опчзила била кутија од жижица, Жижипе су биле из ње взвађене — цоређане у редове и дворедове. Оне у једиом реду биле С'' малобројне а онвх у дворедовима било јг ваздан. — Ма, шта ти то раднш? Пита га мати не баш мајбоље расположеиа. — Гледај, веда јој мали Аца врло озбиљно, сад ће бити љутога боја. Зато иди у кухињу, то ће бити за тебе најбоље. Ти и иначе имаш слабе живце и ие можеш да слушаш борбу! — А^и лудо дете, мени жигице требају, вели мајка ■ сагиње се да узме једну жигипу! Не мама! викну Аца из свег гласа, та то је командант пука. Шта би пук без њега?! Мати остави жигицу натпаг — а већ све су матеретакве и хоће да узме другу.

— Немој, та то је командчнт батаљона! — Добро, оида ћу узети ево о»у одавде! — Немој — виче мали Аца то је командир чете! — Па добро, Онда ми д-чј једног војника. — Шгавојника! Не, не, никако не може да буде! Али меии је жижица по* требна! — Добро онда узми тамо једног Швабу — рече Аца и показује та дворедове. Мати узима једну жигицу и већ хоће да задовољна иде. Али кад је случајно погле* дала мало боље у жижицу, рећи ће: Али ова жижица ниј* исправна. Она се не може да упали. Већ је једном сагорена. Нема главе! — Па зато је Шваба, вели сасвим равнодушно Аца и наставља даље своју ратну вгру.

У Женеви у Швзјцарској установљена је међународна чнформациона агенција за рат* не заробљенике и интернирана лица. Адреса је ове агенције: А^епсе т!егпаДопа1е бе гепзеј^петепкз роиг 1ез рпзо* пшегз бе ^иегге е1 1ез т):егп^з. Сепеуе. (5и1ззе). На основу тач 4 чл. 11 опште поштанске конвенције, кореспонденција заробљеника или иитернаран. лица предата пошти непосредно или преко извештајних бироа, ослобођена су плаћаша плшганских таксз.

Пршвата на Р| Стражу“ стаје јвдан дннар наевчно-