Stražilovo

ОТРАЖИЛОВО. БР. 3.

ве буду млечне, да намузе домаћин пун кабао млека: Да окупам, коледо! Малог Ђота , коледо И БожиИа. коледо. То су дакле прастара лица обучена у хришћааско руво. Шта ћемо још да помислимо, кад рекнемо „Божић." Прочитајмо прво божитњи обичај у Босни и Херцеговини, што је Вук забележио: „На некијем мјестима (као по Босни и Херцеговини) сјачу на Божић, т. ј. домаћин рано у јутру виче: „Боже и Божићу нашему или нашој (по имену свијем кућанима! редом)". Приповиједају, да је отишао некакав Србин свом бегу у Скочић (еиже Зворника), да иште шееице за чесницу, а бег му казао: „Даћу ти шенице, али ако ћеш једанпут и мени сјакнути". Србин казао, да, хоће, па узео шеницу и сјакнуо му еа Божић: Сјај Боже и Божићу и нашему бегу на Скочићу." Еад ово прочитамо, уверићемо се, да се наш народ нада добру од светлости божије (малога бога — божића.) Није ли реч бог додано у хришћанска времена, вего помисли ли се, да је то још од старе вере наше остало, лако можемо веровати, да и овде гледамо оног истога бога Перуна — бога светила, којега нађосмо и видесмо у бадњаку. Та и индијски бог Индра растерује таму и отвара нам осветљене светове, буди јутарњу, зорину румен и води у висину сунце, то небесно светило, ту небесну светлу звезду, што растерује ноћну таму, сунчану светлост даје и на небу утврђује ту велику сјајну звезду. У том ћемо се још боље уверити, ако додамо стих из народне песме, што је Милојевић скупио: Мој Божићу мој, СварожиЛу мој, а под „сварожићем" или Даждибогом (у руским летописима) мисли се сунчани Бог. Уверићемо се, кад споменемо још једном онај стих из Вукове збирке: „БожиЛ баје по свем свету. По свем свету по овоме" ! У овом стиху доказаше већ научењаца за реч „баје", да не значи оно, шго ми данас обичво мислимо, него дазначијош и: сијатисе, светлити се, дакле Бо жић сиј а, светл и по свем свету. По словенским гаткама приносе се код СлаЕена божанствима светлости з л а т н и дарови, као што је злато по себи већ у те-

сној свези са светлошћу, то потврђује и ова божићна песма: „Божић, Божић бата „На обоја врата, „Носи киту злата „ Да иозлати врата „И обоја побоја." У прилог тому нам је још један обичај код Словена. Каогод при свечаности са бадњаком, тако и при другим кућевним обичајима, свака се свечаност врши на домаћем огњишту, где се као жртва приноси земаљска ватра небесному божанству светлости. Као што беше домаће огњиште први жртвеник, тако је и домаћин глава целе породице, први свештеник, који обавља све важније послове при овакој свечаности. Зато се и данас још назива: огнишчанин — огништанин т. ј. човек, који набавља и чува ватру. А шта значи реч: коледо? Учени људи не мисле о том сви једнако. Неки мисле, да је то мушко божаство, које воле части и весеља; неки су опет упоређивали „коледо" са индијском богињом, која се зове именом: Каланда. Осим тога мисле неки још и ДРУгојачије. Највише се пак мисли, да је реч коледо исто, што и латинско: са1еп<1ае. (И Даничић у својим „Основама" спомиње, да је то гуђа реч.) Ту пак латинску реч „календе" наћи ћемо у словенских народа да се различито изговара. Чућемо ју као: коленде, коленда, коледо, кољадо и т. д. А кад се рекне: са1еп(1ае, онда се разуме цело оно време, кад се у средњем веку светковаху свечаности: са1епс!ае, ћза^а са1еп(1агит. Код Римљана се светковаху 8аћшпаИа. Светковина ћзукпп са1еш1агит трајала је од 24. децембра до 6. јануара п. рим. календару. Па и наши колеђани певају своје коледске песме башутодобау тих 12 дана. У Немачкој су и сада у обичају: гшШ №сМе, АпИор&гвпасМе, Ваисћпасћ1е, а то је оно доба, кад се живи раскошно, кад се благује. У то доба се даривају људи,' а то је обдаривање слично са нашим коледама, када домаћи даривају колеђане. А шта су онда наше покладе? Није ли зар време после коледа: по-коледел? Овим, што до сада написасмо, мислимо, да смо довољно показали, даје стари бадњакстари бог, а млади божић-млади бог. За ове пак чусмо, да су то стари словенски богови светлости, богови сунца, и данас ми