Stražilovo

ОТРАЖИЛОВО. БР. 3.

у очи Божића славимо старо сунце, а молимо се за ново, а то је светковина једна од оне три велике, које се светковаху сунцу, као што у почетку напоменусмо, самапакта светковина падау

оно доба, када ће скориммладо сунце препородити и подмладити природу, а ми светкујемо у то доба и молимо се Богу, да нам буде сретна нова година, да нам буде благословена и берићетна. (Наставиће се.)

П Р И 3 Р А К. (С ПОЉСКОГА.)

тадох на Кариате — ближе небу илавом, Облачке сам беле додирив'о главом По небесих пали одсјаји крвави. А около широм од мора до мора Црии покров скрива земљу одозгора, Где туђински јарам Словенина дави. Одоздо се витла јаук за јауком, Измешан са тупим од верига звуком Ал'ја не знам, шта се под покровом спра'ља. Тек кад поноћ била — месечина пала, Кроз копрену силну крвцу обасјала; Час пб слуктим звеку сабаља, копаља.

А та јека расте — к небу се таласа У акорду једном, к'о из једног гласа У складу се горе јауди узнели, Па к'о један само до неба ромони, У томе очајно пиште милиони: „Боже, својој деци победу удели." У то зора сину — видех чудо ино, Покров се расплии'о, јаук је замин'о А око Карпата стала четир дива, Крст големи носе леваке им руке, На којему Словен крсне трпље муке У десној се крвца са палоша слива.

„Шипфг тег Ливгу.'

„Нек словенски народ срећне дане траје! Нек му љубав рађа младе нараштаје! Нека гине сила и насиље свако!" У глас кличу људи васцелога света А с небеса глас им громовит долета: „То је моја воља — нека буде тако! Ј

II.

НОУКЕ ИЗ МЕДИЦИНЕ. САОПШТАВА ДР. КОДА. I. О 3 А Р А 3 И.

^о није имао досада већ више пута прилике ' опазити, да се чешће у истом месту од једне исте болести многи, један за другим, напрасно разболе? Кажемо таквом приликом. да јеутом месту избила и да влада нека редња. па закључујемо, да је на све редњом оболеле упливисала једна и иста шкодљивост с поља. Та спољна шкодљивост мора да се врло јако и врло брзо мнозки, кад за кратко време толике спопадне, отрује, а то може бити само тако, ако је та шкодљивост какво органско биће, јер се такво биће само може умножавати независно од нашег утицаја. Код многих болести, које се у редњама појављују, и које називамо заражљивим, прелазним, преносним, прилепчивим, народним болестима (заразама. поморима, кугама), нашла се у болесном телу

или у производима његовим доиста врло малена органска бића у небројеној множини и држе се за узрок тим болестима; јер кад се та бића прекаламе са каквог болесног тела на друго здраво, произведу у томе телу исту болест, каква је у ономе телу, са кога смо калам узели. И ако науци до данас још није пошло за руком, да изна е свакој заражљивој болести својствена бића, ипак држимо по данашњем становишту њеном, да све заражљиве болести у опште постају увек само удирањем врло малених (за сваку од њих) особених бића — заразних клица — у тело. Та заразна бића су најмања од свију досада по.знатих. Спадају у царство биљака у класу гљива и позната су под општим именом бактерија. Дело им је тело једна једина ћелијица, коју тек 1000-стру-