Stražilovo

1423

1424

ПУТОПИСНЕ Ц Р Т Е. (УСПОМЕНЕ ИЗ ИТАЛИЈЕ) ИЗ МИЛАНА. НА К0М0К0 ЈЕЗЕРО. (Свршетав.)

II. : ароОроди пресецају комско језеро на све 'стране. Главна места, из којих возе пароброди, јесу Комо и Леко, на оба јужна огранка тога језера, а на северу место Еолико. Пловидба од Кома до Колика траје од прилике три и по сахата. Нут тај био би да богме много краћи, али лађе пристају на више станида, на десној и левој обали језера. а то знатно продужује пут. Комско језеро је доста дугачко, али није широко, нарочито му је узан огранак на југо-западу код вароши Кома. Било је око девет сахата пре подне, кад сам ушао у пароброд и кренуо пут Белађа. То је варошица на десном брегу језера где дивно лежи. С почетка ми се чинило, као да бродим каквом омањом реком, тако је узано језеро код Кома. Опасавају га с три стране: са запада, истока и севера, високе планине, па како је језеро узано код Кома, мислиш да му и нема изласка, и да ће брод ударити о стену. Али то не траје за дуго. Наскоро се рашири језеро, обале му се знатно размакну, на се са живописном околином показује у свој својој лепоти. На шареној обали се све нижу летњиковци, једни лепши од других, у којима бораве преко лета богати Миланесци. Неки су летњиковци својина иностраних кнезова и богаташа из разних земаља европских. Брда се поносито дижу у вис над глатком површином језерском, која са бајним обалама дивно одсјајива од меких сунчаних зрака. Иза брда, што окружавају само језеро, дижу се друга брда, далеко виша и величанственија, преко целе године нокривена снегом и ледом. Околину комскога језера краси одасвуд бујна вегетацчја, па се протеже скоро до самих врхова од брда. Језеро лежи врло згодно. Са севера, од Швајцарске, заклањају га високе планине од студених ветрова, и тако могу да успевају на његовим обалама скоро све биљке и дрвета, што иначе расту далеко на југу. Свуда видиш дуж језера агаву, ловор, мирту, маслину, смокву, пинију и кипариду, а на скровитијим местима и лимун и неранчу. Око ти борави са особитом насладом и уживањем час на једној, час на другој страни језера. Дуго сам се наслађавао у дивотама леве обале језерске, и нисам могао сит да их се нагледам. Погледим за тим и на десну страну, па ми се чинила још лепша и краснија. Час ти свраћа поглед на се диван какав летњиковац саграђен баш на обали,

час ћеш опет радо управити свој поглед на другу какву зграду, што се високо диже на брегу. Крај вилинСких замака поноситих богаташа стоје мајушне куће скромних сиромаха, који у горком зноју свога лица морају да се боре за јадни свој живот. Где год има богаташа, ту мора бити и сиромаха да им аргатују и работају. Природа не трпи једнакости међу људима на овоме свету, те је узаман труд и напор што га људи чине, да оборе тај неумитни закон. Природа изједначава људе цигло у смрти!... Где је обала на језеру мало стрменитија, ту су згодно усечене у стење терасе, па засађене разноврсним јужним биљкама. Овде онде видиш на обали врбе жалостинке, зелене гране спустиле у бистру језерску воду, у којој се дивно, као у чаробном каквом огледалу, огледа околина са красним својим шаренилом. Лепоте мајке-природе још већма је увеличала вешта човечија рука. И десна и лева обала језера је непрекидан низ дивних летњиковаца, да ти Се око не може доста да нагледа! Из вртова и са летњиковачких балкона поздравља лађу весело женскиње махањем руку и марама, а са висова поздравља је живи пуцањ из прангија. Свуд по језеру језде мањи и већи чамци, у којима певају и кликоћу чили момци и девојке, да им се глас далеко разлеже по стенама и дубравама, а над самим језером се складно таласају величанствени звуци од звона из оближњих села и варошица. Пароброд, на коме сам се возио, био је пун света. Могао си чути различне језике: талијански, француски, енглески а највише немачки. Горњо-талијанска језера похађају са стране навластито немачки иутници. Немци, особито пак северни, јако се одушевљавају за леиоте мајке-природе. Гледајући .их на пароброду где управљају своје дурбине час на једну час на другу страну бајнога језера, узносећи његове лепоте у најусхићенијим речима, и сам сам још већма с њима уживао. Средиште немачких путника на пароброду била је нека млада Американка немачке иародности. Дошавпш из Америке у Европу са својим мужем, остави га она у морском купатилу у Мљетцима, а сама је међутим, док јој је муж боравио у бањи, као права Американка, којој модерно начело еманципације зкенскиња беше прешло у крв, путовала по лепим крајевима талијанским. Била је то духовита и врло образована жеиска, само се можда више него што се приличи истицала са својим даром и зна-