Stražilovo

1425

ОТРАЖИЛОВО. БР. 45

1426

њем. Сујета је сдабосг, од које баш као да најви ше пате духовитије женске. Да би наша Американка уверила своје суплеменике, да имају право, што се диве красотама комскога језера, тврдила је, да је видела и Фирвалдштетенско језеро у Швајцарској и краљево језеро у Горњој-Баварској, која су на гласу са своје лепоте, али да за то ипак далеко заостају у томе иза комског језера. То је, да богме, лакгае рећи него и доказати. Свако од та три језера има своје нарочите легготе. Краљево језеро се одликује бујним зеленилом своје околине и свежином ваздуха, фирвалдштетенско језеро величанстненошћу Алпа, што га окружавају, а комско језеро питомошћу природе, коју још већма украси вешта човечија рука. Американка, којој су бујно куљале речи са усана. нижући се у најодабраније изразе, беше доиста доказала целоме друштву, да је комско језеро прави бисер и алем-камен мећу свима европским језерима, јер су бар немачки путиици на те њепе речи сада још зкивље и пажљивије посматрали лепу ту панораму, како би је што потпуније себи снимили у срце и душу. На пароброду је био један морнар, с којим се на том своме путу бејах упознао. У млађим својим годинама, док је горња-Италија још била нод Лустријом, служио је он у нашој војсци, на је за те своје војничке службе дуже времена боравио и у Угарској. Гледајући, како се нутници диве лепоти комског јез-ра, рече он, да ће они одатле са собом однети трајашан спомен у свој завичај, који ће им навек бити мио и драг. Тако се исто, рече, и ја често сећам Угарске, где сам тако лепо проводио млађане своје дане, и то сећање чини ме и сада сетна, кад садашњи свој живот, пун јада и иевоље, упоредим са некадашњим сретним својим животом у Угарској. Право се каже у нас: „Меззи 1 т১шг с!о1оге сће псог(1аг81 <1е1 (.етро !еНсе пе11а пшепа" „нема већег бола, него сећати се сретних времена у својој невољи" —; па за то би ја овај лепи крај, коме се ви тако дивите, а у ком ја трајем само чемерне дане, радо заменио са некадашњим сретиим својим животом у Угарској." Добри морнар је јамачпо мислио, да у Угарској и сада још влада лаки онај и удобни живот, као оно пре три-четир десетине година, када је још у пуном јеку било оно познато: „Ех1;га Нип§апат поп еаћ уИа, 81 еб1 уЛа поп езШа" — извап Угарске нема живота, и ако га има, није такав! Путници, који желеда разгледају сву околинукомског језера, да походе све знаменитије летњиковце, требају за то више дана. Ја сам походио само два места на језеру и то Каде?шбију (Сас1епаШа) на

занадном, и Ђелађу (Век^о) на источном брегу језера. Еаденабија је убава варошица, лежи дивно на језеру, и за то се радо задржавају тамо страни путници. Пе далеко од тог места саграђен је један од најленших летњиковаца на целом језеру „УШа Саг1оМа," која се са своје лепоте пуним правом зове краљица комског језера — „1а ге§ша Је1 Еапо." Тај је летњиковац у току времена чешће мењао своје господаре а сада је својина кнеза од Сахсен-Мајнингена. Кроз дивпи перивој, у коме цветају различне јужне биљке и дрвбта, улази се у сам летњиковац, који је и по себи красан и дивотан, али он скрива у себи још једно благо, што највећма привлачи на се стране путнике. У мраморној дворани летњиковачкој стоји унаоколо дуж зида чувени вајарски носао великог данског кипоресца Торвалдсена а представља ратни поход великог Александра, краља македонског. Слике извајане из мрамора јесу прави ремек скулпторске вештине, пуне живота, свежине и једрине, све задахнуте узвишеним полетом чисте прекаљен^ идеалности. Можда ни један кипорезац новијег века није тако добро проникао у тајне старокласичне вештине као Торвалдсен, с којим се мали дански народ с правом може дичити пред васцелим светом. Дуго сам гледао то ремек-дело Торвалдсепово па ми и сада још живо лебди пред душом! Из „Вила Карлота" вратим се натраг на обалу, погодим један чамац па се за по сахата превезем на источну страну језера, у месго Белађо. То је неоспорно најлепши део на језеру и за то га највећма нохађа стран свет. Особито има тамо много Енглеза; а где се год налазе у већем броју Енглези, тамо ћемо свакад приметити да влада и већа скупоћа. 0 томе сам се навластито уверио и за свога путовања по Швајцарској, коју земљу многобројно посећују Енглези. Нећу никад заборавити, како сам зло прошао у купатилу Рагацу, где, стигав железницом доцне ноћу, бејах случајно одсео у енглеском хотелу. Био сам фино послужен, али сам зато добио и папрен рачун, да се тврдо заверих, да ћу се у нанредак добро чувати од енглеских гостионица! Белађо је средиште комскога језера. То је најживљи крај на језеру, и у његовој су околини саграђени најугледнији летњиковци и перивоји. Осим већ поменуте „УШа СаИоШ", вредпо је особито још видети и летњиковце Сербелони и Мелци. Пошто сам ручао у Белађу, провео сам цело после подне све до вечера у красним перивојима оба летњиковца. Чудити се мора свак, шта све може да уради човечија вештина! Голо стење и врлети што се спушта у језеро. претворено је као каквом чароли-