Stražilovo

СТРАЖИЛОВО

мешам у ваше црквене ствари? Немојте да ме криво разумете: карактер је ваше цркве јерархичан, енископалан, то немојте губити никад иа вида. Чини ми се, да ми др. Цобор рече, да сте и ви члан вашег црквеног конгреса. — Нисам, Ваша Еминенција, био сам то пре десет година, када је конгрес уређивао наше школске ствари, у којима се и ја понешто разумевам. — Лепо, лепо — радите, господо моја, на просвети, јер она зближује л>уде, питоми их, упаиређује — рече нам стари примас при растанку. — Још једном, хвала вам, што сте ме походили! Његова Еминенција испрати нас до врата, на која смо дошли, рукова се с нама усрдно и утврди нас при растанку, да дођемо по иодие равно у 2 и •% сата.

Аудијенција наша трајала је равно пола сата — и ми се не могосмо дру Цобору да доста пахвалимо, како нас је примас усрдпо дочекао и како се живо и с великом симнатијом изражавао о Србима и Србији. Др. Цобор нам рече, како му се примас вајкао, што није могао да нас задржи на ручак — јер он сам нешто једноуди, не ручава од неко доба у трапезарији те није био рад да нас зове, па да ручамо сами с веговим дворанима. Још нам је причао др. Цобор многу запимљиву црту из живота примасова; како јеврло дарежљив, умерен у животу своме, како сам управља своја грдна добра са једним надзорником а архибискупију са секретарем својим, како радо зида и принавља, а то је реткост у старих људи. с. в. п.

(Свршиће се.)

ДИЖИМО 1ПКОЛЕ!

Двозбор, четворогласан

мешовит и двогласан дечиЈИ, уз нратњу гласовира за 2 руке на речи Змај-Јована Јовановића, написао Роберт Толингер. — Дело 4. Цена 75 нов. — Издање и сопственост друштва „Гусле" у Вел.-Кикинди. Издања бр. 1. Музика се већ и код нас све то већма почиње развијати, па ју ево у томе хоће да потпомогне и стручан лист, који је ове године почео у Кикинди да излази нод именом „Гудало". Уз њега ће увек изаћи и додатак, и као додатак првом броју изашла је композиција под горњим насловом. Ако збиља хоћемо да се код нас негује музика онако како треба, као нрава уметност, која има узвишен задатак, онда је и нужно већ да имамо за њу стручан лист, да се не би морала провлачити испод линије у другим листовима, који ју из родољубља примају. Стручни лист за музику је првина у нас, и желити је само, да што више одзива нађе, да може истрајати. Али да се вратимо композицији. Иесма нашег најомиљенијег песника Змаја „Дижимо школе" врло је значајна, из ње треба да запамтимо сваку реч. Тиме, гато је компониста баш ту песму изабрао, добија му композиција трајно место у нашим по избор песмама. Она ће од сада, обучена у звуке, у свечаним приликама да се заори и да нас подсећа на песникове речи.

Композиција је, као што већ из наслова можемо видети, удешена за мешовит збор са дечијим збором и пратњом гласовира. И ово је код нас првина, па ћемо с тога мало разгдедати распоређоње. У ночетку је мешовит збор, и почиње са темом „дижите школе", која се и у осталим ставовима понавља. Гласови су на много места полифонично распоређени, и тако се од снажнијег утиска издижу поједина места, докле онде „отворте извор сретиија века" достигну свој врхунац. Да је компониста вешт познавалац свију хармоничних и мелодичких средстава у музици, са ко.јима се достиже највећи утисак, са којима се тако рећи реч оживљава, — видимо у онште из целог дела,. а на име морамо навести место од „а кад се вашег немара сети" па до свршетка става. Иосле нужне припреме улази она иста прва тема у другу гласоврсту, на онда долази дечији збор у лаком слогу, иза кога долази ведичанствени свршетак са мешовитим и дечијим збором заједно, у првобитној гласоврсти, али сад у промењеној врсти такта. Овај последњи завршни став је заиста од неодољива утиска, и свршује се са тихом молбом дечијег збора „Помози" ! Цело ово дело израђено је са достојном брижљивоптћу, компониста је имао нред очима непрестано задатак, да у своме делу верно репродуцира значај,' тежину и снагу, која у песми лежи, и његова је композиција из најдубље унутрашњости потекла. Сиољашња израда је врло угледна, по четир а,