Stražilovo

нила и окренула главу прозору, а госпа Агата на- та погледала је каткад своју питомиду, док је и по-

стави: — Чим је хтео да избади из собе иконе, матер божију и светог Флоријана, одмах сам знала, с које стране ваља таквог ухватити, на да се и не макне. Само ти опет кажем, чувај се. ГГољубад, то је све, што му смеш дозволити, тим пре што дражи и мами, али нипошто даље. Јер ако и сад будеш лакоумна, као оно са Леополдом, онда си пропала. Таквим дивљацима треба само онда дати меда, кад су у мрежи, кад се не могу више извући, иначе не, јер... у опкладу да ће те узети за жену. Па кад будеш госпођа докторка, сети се и мене, која ти ево по други пут помаже, Емилија није на то одговорила ништа, само је чело набрала и гледала кроз прозор. — Што си му књиге уредила, говорила јегосна Агата даље и не обзирући се на Емилију, то га је већ мало дирнуло, а јучерашње цвеће зацело га је пољуљало. Он је већ наш, и то — што је мало пре побегао — да је ушао и да се лепо захвалио, хм, не бих му веровала; али овако. Но, но, немој очајавати. Буди весела, госпођо докторка! И баба се почела грохотом смејати и потапше Емилију по раменима. И Емилија се насмешила и иоче удешавати цвеће, што се мало разбарусило у орману. На лицу љеном изражавало се неко задовољство, шта више, почела је и да пева. Госпа Ага-

следњи трун прашине збрисала са намештаЈа. Јован је међутим седио у кавани и гледао кроз прозор на улицу. Све је очекивао, да дође когод, да се може што поразговорити, јер му је овако било врло несносно. Једио се, што је тако нагло отишао из свог стана. Изгледало му, као да бежи од њих, од госпе Агате и Емилије. — Вар јој нисам морао ништа рећи због цвећа, рече чисто јогунасто и одмане руком. У том се појави Рајко на улици и Јован куцне о нрозор и дозове га' у кавану. Рајко уђе. — Куд си пошао? запита га Јован. — Идем да доручкујем пива и да нешто шалабрцнем, одговори Рајко; као да сам мамуран. — Па чекај, идем и ја, рече Јован. Обојица изађу из каване и оду у варопг, у „грчки пајзл", где су знали да има најбољег пилзанског пива и разне пикантне ђаконије за доручак у мамурлуку. Јовану је било чисто угодно, да се још већма удали од свог стана. Зашто? Није управо знао ни сам. Нешто га је гонило даље а овамо је једнако мислио на свој стан, на цвеће и на Емилију, којој се тако био изненадио. Да ли да саопшти Рајку? Не, није нужно. Доцније можда. А шта му има сад И јавити ! ? (Наставиће се.)

ЛАБУДОВА ПЕСМА. (Е. БАЛЕСТРЕМОВА.)

жалу лабуд пева, тужан његов пој Ко рајски веје звуци По ноћи тиханој. Полако сита шуји Па здравља лепу ноћ, А воден-цветак шири Чаробну своју моћ.

Ал када ноћца мину У жару зорином, Издахнула је песма, Издахн'о певац с њом. Огрануло је сунце И љуби ружу, смиљ . . . Ал песма та на вали' Још дрхће свеудиљ. Рајко.

КАКВО ЋЕ ВРЕМЕ БИТИ? ИСТОРИ ЈСКА ЦРТИЦА 0 ТОМЕ.

1. Око наше земље свуд је атмосфера. У тој атмосфери збивају се сваки дан, сваки час, разне прилике: данас је лепо, сутра ће бити ружно; данас сунце сија а сутра ће се небом витлати облаци; сад ведро, за који час, падаће киша, можда ће и грмити, севати и пуцати, чуда бити; јутро је мирно а довече ће дувати хала, да ће дрвље изваљивати —

речју, прилике у атмосфери непрестано се мењају. Није дакле ни чудо, што све појаве у атмосфери човек пажљиво прати и о њима премишља; није чудо, што сви догађаји у природи утичу на човека и морално и материјално. Човек је већ давно и давно почео продирати у тајне природне. Многе некадање тајне данас су ја-