Stražilovo

207

1 -I Ј^ Ј 1 И 1.У1Л / 1 » V./

рећи ће напршчету од по године, да ће бити славан научењак, а пријатељ се насмеје слатко и изјави, да је дете женско. Доиста не може чисто човек да верује, како се у то доба тако одавали људи астрологији. Чудно је. Време је то пуно проналазака, просвета је напредовала, нашла се Америка, пут морем у источну Индију, књиге се почеле штампати — и опет се те празноверице и сујеверице тако одржавале. Чак и кнезови и угледни државници тако су у то веровали, да су имали придворне астрологе, који су водили важну реч и у политици, и у опште у држави. Крајем шеснаестог столећа најозбиљније су затим ишли, да сравне појаве у времену са путовањем звезда по небу. Тако је Тихо Брае петнаест година мотрио на време и на звезде; белешке његове о том штампане су тек 1876. године. Истим путем ишао је и Фабриције а колико је Кеплер нагињао астрологији, не да се лако изрећи. Кеплер је писао календаре, у којима је било, какво ћемо време добити. То се зна, али је он то радио, да хлеба заслужи. Он није био противан томе, што се пригшсује судба људска звездама али није он ни у своја прорицања баш много веровао, и против астрологије се изразио, као да је недостојна толике пажње и да се бављењем са астрологијом траћи време. Астрологији је смртан ударац задан, кад се дуже времена посматрало и упоређивало време са звездама, кад се примио Коперников планетни систем, кад су многи научењаци од-упрли се њеној ништавости, кад се већ свет уверио о злоупотреби астрологијом. Међутим још непрестано затим па и данас ве РУЈУ многи и простији и образованији у астролошка предсказивања а то је отуд, што је астрологија јако захватила у свет и што је иљадама година потискивала праву науку и истину. Навешћемо овде нешто, што карактерише јако то доба, крај седамнаестог века. Расписана је била награда за расправу, која ће протумачити иромене у барометру. Прва награда, медаља од двадесет дуката, досуђена је петроградском професору Шретеру, који је доказивао, да све промене на барометру, као и у оиште промене у атмосфери, једино владају се по планетама и њихову положају међусобном, исто тако и по сунцу. Другу награду, медаљу од дванаест дуката, добио је најбуршки професор Штер. Он је рекао, да су узроци барометарним променама двојаки: перијодични и неперијодични; перијодични су сунце, месец и планете, неперијодични опет паре, ветрови и топлота у ваздуху. Као што прилив и одлив морски постаје утицајем сунца и месеца тако бива то и у атмосфери, те Штер тиме тумачи про-

мене на барометру, међутим тим редовним променама сметају планете а особито Венера, Марс и Јупитар, осим тога још и комете. Трећу награду, сребрну медаљу, добио је физичар Штарк, ма да је он у толико добро решио задаћу, што је изрекао, да сунце и месец а особито планете ни најмање не утичу на те промене, већ оне зависе од еластичности (топлоте) и тежине ваздуха. Додајемо, да права расписана награда није ни једном досуђена. Особите неке мисли изустио је падовски професор Тоалдо. Он мисли, да је земља, кад дође у опозицију са сунцем, позитивно електрична а у коњункцији са сунцем негативно. За Тоалдом дођоше други па и Хаберле, који је покушао да докаже привлачењем етарским, топлотом, светлошћу, електрицитетом и магнетичном инфлујенцијом, зашто и како је то, да небесна тела друкчије утичу на време, кад су у опозицији а друкчије, кад су у коњункцијИ са сунцем. Године 1814. баварски академичар Елингер своди појаве у атмосфери на топлоту у ваздуху; он каже, кад звезда мења положај према земљи, мења се топлота у ваздуху и то повећава се, а тиме се време мути, пада киша, снег, и т. д. Последњи је био ерлангенски професор Пфаф, који је време приписивао звездама и од то доба престало се са тим и астро-метеорологија положена је у гробницу, у којој ће боравити вечити сан заједно са алкемијом и магијом. Осгало је^још у простодушном простом народу од тих празноверица; ту се још много гледи на звезде, ал изумиру и овуда већ сујеверија по реду. Не може нам се а да не наведемо, како се у Берлину појавио и после тога неки Шнајдер, који је и сувише одан био астро-метеорологији и који је врло карактеристичних назора био. Он вели: нема четир елемента, па ни шездесет и четир, елеменат је један једини, тај је сталан, не да се растворити но делити до крајности а зове се — тама. Кад с.е тама повећа, пређе у хладноћу; у тами је и снага, која се јавља код магнета и то као мушки и женски, северни и јужни магнетизам. Мушки и женски магнетизам сравњује даље овако: Ако су магнетизми различити, као мушко и женско пре женидбе, привлаче се, а кад се изједначе, отискују се ! често и јако. Даље мисли: има само један сталан, недељив дух, који сталан елеменат тамо опасује, где је готово до крајности издељен, то је — светлост. Кад се светлост повећа и напуни нерушимим елементом, то битком између њих постаје — топлота, и т. д. 9. Остављајући астро-метеорологију у ширем смислу, прелазимо на другу празноверицу, која почиње опет у најстарије доба а протеже се све до наших дана, и која је такође много на путу стајала правом развитку метеорологије. Та празноверица је, да