Stražilovo

269

СТРАЖИЛОВО

270

месец одлучна утидаја имаде на време на нашој земљи. У старо доба су и у песми и у нрози расирављали, како утиче месец на време на се према томе људи владали у својим пословима а особито у ратарским. Правила о времену ова стара нису оснивала се на искуству а иису довољно ни испитивана, отуд и јесу то успомене прастарог и наивног емпиризма, који се и до нас довукао. Од старих наводимо Арата. Он је силно прорицао о времену по месецу и по његовим променама. 11о томе, какви су рогови месечеви трећег и четвртог дана, може се знати унапред, какво ће бити време читавог тог месеца: ако је трећег дана месец танак и чист, надајмо се ведром времену, а по свој прилици биће ветровито, ако су рогови узани и цр : венкасти; ако су рогови затубасти и бледи, дуваће југ или падаће киша. Чист пун месец предсказује ведро време, црвен пак ветар, блед кишу, и т. д. Ова Аратова правила доживела су и нас скоро. И" данас још верују ратари, да је сасвим противно време, кад месец расте, од ног, кад месец на мањак иде — и то је из старог доба. По мњењу старих треба њиве ђубрити, дрва за куће сећи, за жетву се старати, кад месец опада а кад расте, нека се сеје, нек се овце стригу, да вуна опет расте, нек се човек шиша, да не би оћелавио, и т. д. Кад је Њутн доказао, да месец утиче на море те рађа прилив и одлив, још се више утврдио назор, да месец има уилива и на промене у атмосфери. Почеше на ово многи бавити се месецем и временом и ударише већином правим путем, путем испитивања и науке, а бавише се тиме и угледни научењаци. Дуже од сто година радило се на томе неуморно и рачунањем и бележењем. Још истина нису сва дела о тим испитивањима закључена али ипак по њима толико стоји, да месец тако слабо утиче на време у атмосфери земљиној, да се скоро не мора његов утицај ни у обзир узети. Тешко би било и дуго наводити, шта се у том правцу све радило, споменућемо само енохе, које се односе на месечев утицај на појаве у атмосфери нашој. 10. Прва епоха почиње са нрофесором астрономије у Падови а наследником славнога Галилеја, са Тоалдом. Четрдесет година мотрио је он месец па је у читав систем саставио своја прорицања по месецу. Дело његово о томе наградила је краљевска (По Ван-беберу).

академија наука у Монтпељеру и јако се раширило које због те награде а које због тог, што је писац био иначе славан човек. Месец мења време, вели он, кад је пун и кад је нов, кад ступа у прву четврт а и у последњу, кад је земљи најближе а и кад је најдаље, кад се .диже над земљин пут а и кад се спушта под путању јој, кад је највише на југу као и кад је најдаље на северу; овоме је додао јоШ и четврти дан пре и после мене а тај дан и ире и после уштана; напоследак каже, да се време може са даном закаснити или може за дан истрчати. Тоалдову главну мисао, да месец мења притисак ваздуха, подрмао је Лаплас и рачунањем и иосматрањем. Лапласје показао, да.одвећ слабо утиче месец на атмосферу; за пуних девет година није могао утицаја никаква опазити. И његов ученик Бувар бележио јо дванаест година и рачунао па дошао до истог резултата. Доба Лапласово може се узети као друга епоха. Трећа епоха почиње са астрономом и физичарем Фложергом, (КЈаи^егциев) који је, ослањајући се на иснитивања од деветнаест година, доказивао, дамесец прави у атмосфери времена и да јако утиче на иојаве у њој. Тако су старе мисли Тоалдове опет оживеле, и то тим више, што су га још некиучени људи у том потпомагали. Кад се пак упоредили радови свију тих људи, видело се, да се слабо слажу и да им резултати нису баш сигурни, шта више, да се не може добити никаква јасна закона о томе, како месец утиче на атмосферу нашу. 11. Наноследак, да наведемо још нека истраживања, која су до позитивног резултата дошла. Као што је ПЈЗнато, у жарких крајевих промене у времену редовно се понављају те но томе туда се најлакше може приметити, ако би што сметало са сунца или са месеца нојавима у атмосфери. Крајл је показао пута, како треба то испитивати, па по његову упутству владао се Сабин на св. Јелени, Елиот у Сангаторе, Бердема у Батавији и Најмајер у Мелбурну, које је место доста далеко од екватора и изложено утицају јужне поле земљине. Испитивања њихова показала су, да има и у атмосфери прилива и одлива али је то тако мала промена, — десети део милиметра—да на климу ивреме никако и неутиче. Тако дакле не утичу ни месец ни планете приметно на појаве у атмосфери, но ипак проћиће дуго још времена, док се ово у опште не призна. Стева Милоиаиов.