Stražilovo

Тако је Емилија и учинила. Јоваи се додуше одупирао и порицао је љене тврдње; али је Емилија остала при свом, говорећи му, да има своју драгу код куће и да ће је сад напустити. Напослетку је Јован признао, у чему је ствар. Емилија је била изненађена и није знала у први мах да се нађе, и у неприлици почела је плакати. Госпа Агата помогне јој и ту. Емилија изјави Јовану, да га преко свега љуби, и да ће заложити и продати оно нешто адиђара, што јој је остало од матере, само да га извуче из неприлике. Али Јован није хтео на то никако да пристане, и тек многе и многе сузе Емилијине, па уз то и уверавање, да је све што је њено и његово, и да она с њиме дели и добро и зло, наведе Јована да пристане. Како се радовала Емилија! У своје време промовисао се Јован за доктора целокупног лечништва, а неколико дана затим били су он и Емилија венчани. Кад се вратили кући, затекну тамо Живка. Јован му саопшти, да је ствар већ свршена и позове га, да остане. Али Живко није хтео. Кад је пошао, чудно је погледао Емилију. Но ова то није приметила. Није ни Јован, само госпа Агата, али се та чинила и невешта. После два дана опросте се Јован и Емилија од госпе Агате и Флоријана. Емилија је плакала, пгго оставља свој омиљени Веч; али иде у извесну будућност. Флоријан је вртио главом, пгго иде у Турску, а госпа Агата једва је чекала, да оду. Новцем, који је преостао од продатих и заложених Емилијиних ствари, платише пут и још им је остало, да могу у Становцу, где ће Јован да отвори праксу, бар првих дана живити. Тако су отпутовали. Госпа Агата је подигла очи к небу и кад је дошла кући, одмах је у Јовановој соби обесила опет матер божију и светог Флоријана. Затим се окренула своме мужу и рекла му: — Данас се можеш опити, какогод хоћеш. Флоријан се насмешио, и најобилатије је употребио дозволу своје жене. Био је иијан као можда никад у свом веку. И госпа Агата била је запурена те ноћи, и само је са сажаљењем гледала свог пијаног мужа, како рче у кревету. —■ * Кад је оно Живко оставио Јована и сишао се опет доле на улицу, упутио се управо у кавану, где је нашао Рајка.

— Доцкан је, рече овом, већ се венчали. Рајко се намргоди и устане. — Али како да ти то није пре пало на памет! викне и незграпна псовка оте му се из уста. — Тако исто, као што није ни теби; не знам, био сам слеп. — Хо мај! Али, шта ћемо сад ? — ћутати, и згодну прилику чекати. — Та Берта и она су биле пријатељице, и Берта је знала за сваки њен корак! — То је истина, рече Живко; али кад сам тек синоћ добио писмо од куће, у којем ми јавише, да је Јован узео диспензацију. Ти се с њиме ниси састајао, а мечи опет није говорио ништа. Случајно сам и дознао, да се промовирао, управо си дознао ти. Али о женидби нисам ни сневао! Знаш, приповедао сам ти. Чим сам добио писмо синоћ, одмах се састанем с Бертом и јавим јој то. А она ме погледи и није хтела веровати. „Та Емилија је имала већ дете" рече. Ја сам се престравио. „Да, с Леополдом, њеним љубавником", настави Берта, „који јој је обрекао, да ће је узети, па је онда оставио". Мало сам се почешао и ја, кад ми је то рекла. Знаш, да сам јутрос био у твом стану, — спавао си још — и да смо закључили, да му ја то кажем. Кад сам отишао к њему, није био код куће. Она врашка баба терала ме је све, али ја се нисам обзирао на то. Кад се Јован вратио, рече ми, даје венчан. Па сад ми кажи, шта сам знао радити! Рајко је ћутао. — А ко би мислио, да ће бити тако луд! рече напослетку. Ти нећеш то учинити. Живко се насмејао и махао главом, у знак, да неће. — Но, видићемо тог апостола! рече Рајко. Међутим, знаш, да ћу сутра полагати трећи и последњи ригорозум. — Та, јавио сам се и ја, одговори Живко. Мораћу се баш упрегнути. Ова љубав с Бертом одузела ми је толико времена. — Е па збогом! Рајко изађе из каване и оде кући. Живко остаде још мало а затим се упути у болницу. Две недеље доцније положио је други испит. Рајко је пак, пошто се промовисао, ступио је у болницу, да практицира. Њих двоје састајали се као и пре „код сунца", све док се није и Живко промовисао и док није и он отишао кући у Становац да практицира. То се десило тако три месеца после одласка Јовановог .