Stražilovo

640

1 адашњост је у 14. бр. у подлис.ку довршила Р(адослава) М(арковића) причу „Предомислио се" а у истом је броју допела и Бјернстјерпа Бјернсона причицу „Орлово гњездо" у преводу Јов. Радивојевића-Вачића. У 15. бр. започиње а у 10. и 17. наставља слику из живота под насловом „Једно за друго" од учитељице Драге Гавриловићеве. На челу 15. бр. вентилује —е—ћ из Босне питање о назаренству у чланку под насловом „Не нревађајмо црквено-словенски језик", а у 16у иодлиску саопштава Ђорђе Свитлић две народне песмице, што их је ирибележио у Ст. Мајдану у Босни. Бачвашш доноси у подлиску 14. броја песму Мите Поповића, коју је посветио Димитрију Ружићу приликом про. славе двадесетпетгодишњип.е му. (Та је песма изашла ирво у нашем листу у 14. броју). 14. и 10. број имају у подлиску свежим хумором зачињена „Писма на салаш", која у шали расправл>ају дневна нитања, а 17. има хумореску од Зорана „Љубавно писмо". Срнски лист доноси у подлиску 13. броја шести наставак царевих „Слика из новије италијанске књижевности." Ту је реч о романсијерци Матилди Сераовој. У 14. 15. и 10. броју саопиггена је слика из Црне Горе „Света освета" од Сима Матавуља. У Ианчевду је у 7. и 8. броју настављен Сахер-Мазохов „Женски двобој." Глас Црногорда доноси у нодлиску 14. броја песму Ј. Поиовића Диповца „Успомени војводе Миљана". Подлистак ЈО. броја су „Ратови између Русије, Турске и Црне Горе од 1700—1879," што је по Стрјелбицком и Милаковићу наиисао Марко Драговић. У 17. броју оцењује Филип Ј. Ковачевић песме пок. Пера Ј. Сундечића, што су изашле у „Тужној књизи". (Оцена ће сетајош наставити). Србобран има овог месеца у иодлиску већином преводе. Између оригинала спомињемо цртицу из грађанског живота „Не купуј мачке у врећи" и из малограђанског живота „Правици је задоволЕ »ено" ; обоје од Симина; даље у 78, броју „Грмечки змај" (Из босанске крајине), алегоријску слику од С. Грмечлије. 84. 85. 80. број доносе у подлиску преведен увод у дело Сен-Ренеја Таљандијера „Г^а бегћге аи Х1Х-ете 81ес1е" (Кага-Сгеог^е е<; МНозсћ) а у 93. доказује Б. да је „Нова хрватска пјесмарица", што је ово дана изашла из штампарије А. Брусине а накладом академске књижаре Лавослава Хартмана, већином књижевна крађа, јер су узете познате наше уметничке и т. зв. варошке иесме па сакато тићаиб ти^апсПа издане за хрватске. Гудало. Бр. 4.: Рогс1гау иге<1п18ћуи „0-и(За1а" 0(1 Рг 8. Хићаса [из Загреба]. - О настави певања у народној школи, од Младена. — Почетци нотног црквеног појања у Панчеву и развиће панчевачког српског црквеног певачког друштва, од Б. Б. [из Панчева]. [Желити је, у интересу развитка наших певачких дружина и рад бољег познавахва, како се кад и где у нас негује певачка и свирачка уметност, да и осгала певачка друштва и њихов развој овако лепо познамо, као што нам се тому даде ирилика за певачко друштво панчевачко из овог дописа]. — Животописи. Моцарт, од дра X. Римана. Димитрије Агрењев-Славјански и његова радња на пољу глазбе. [Из чешког белетристичног листа: „Свјетозора"]. — Из нанаших певачких дружина. [Допис из Панчева]. Критички весник. — Пабирци. [Народно позориште у Београду: доиис о тамошњој представи: „Женски рај" с музиком од Д. Јенка. Ту нам се обећава скорије цела биограФија с прегледом. музичких радова Даворина Јенка, управитеља позоришног оркестра у Београду, члана српског ученог друштва и комиозитора толико омиљених српских народних и сло-

венских песама]. —• На корицама читамо позив на учешће у сталној специјалној изложби глазбовина и глазбала сталне изложбе учила у Грацу, што је оснива одбор као допуну сгалне изложбе учила. — [Овим бројем ступа овај лист у другу четврт прве године свог века. На жалост број претплатника, ако и није овде сав, ал тешко ће и бити много већи, па је, на срамоту, мален [7 без прилога, 45 с прилогом] Кад узмемо на ум, додупге, да је ово у нас први почетак, а лист једностран, верујемо, да је тешко наћи довољна одзива; али у нас имаде зацело толико иевача и певачица, свирача и свирачица, дакле публике, која се разумева у вештини, што је гаји „Гудало", да би се лист могао без бриге осигурати, те, дакако, куд и камо више претплатника имати. Иовакоје лист изврстан и уза сваки број доноси красан музикалан прилог о трошку друпгтва „Гусала", а онако бисмо се могли надати, да би лист и чешће излазио, и прилоге доносио од разних комиозитора]. ЈПраво. Број за овај месец почиње доносити Блунчлијево дело „Политика као знаност" у иреводу земунског адвоката дра Тоше Недељковића. У том је броју прва глава прве књиге „О политици као државној уметности и као државној знаности". Затим долази чланак Свет. Ј. Станојевића „За стављање под суд довољан је само један основ нодозрења", а за овим „Основ и начело казненог права", од проФ. дра Хајнце-а у преводу М. Р. В-а. Саопштава даље М. М. Ж. одлуке трећег међународног конгреса за казнене заводе. (Конгрес је тај био прошле године у Риму). Под рубриком „Књижевност" ирепоручује се дело Ал. С. Јоваиовића „Историјски развитак српске задруге. I. Старо доба." Ту се вели да је Ал. С. Јовановић први отпочео да ради на срнском обичајиом ираву а из свију се досадањих му радова види, да му је питање о задрузи најмилија штудија. Новостн смо добили овог месеца свега само 0 бројева и то за првих шест дана бројеве 25—30; даље се утајале. У 27. 28. и 29. изашао је у подлиску „Сусрет" од А. Васиљева, с руског превео М. С. Осим тога је у подлиску 28. броја отпочет а у 29. и 30. настављен један одељак из књиге Гастона Боасјера „С1сегоп е!; вез агше" у преводу Косте Араницког. У изворнику је одељку томе наслов: „Целије. Римска омладина за Цезарева доба" а преводилац је нашао за згодније рећи „Цезар и његово доба" ! Одјек, лист политични, економни и књижевни, почео је наново излазити са другом десетином овог месеца. Власник му је и уредник Милан К. Станковић. Излази уторником, четвртком и суботом а цена му је 24 динара годишње за Србију а за стране земље 34 динара. У 4. броју у подлиску иочиње доносити животопис талијанског новелисте Салватора Фарина; уредништво је намерно, да у иодлиску донесе у преводу неколико нриповедака Фаринових те је с тога радо читаоце најпре да упозна са значајем, који Фарино има у новијој талијанској књижевности. У броју 7. под рубриком „Књижевност (БиблиојограФски преглед)" оцењује Београдског „Учитеља", и „Просветни Гласник" па том приликом не може а да не карактерише наше „Стражилово" и два новосадска му друга „Јавор" и „Бршљан" као „не баш одличне и примерне листове." Но, па такво је што лако казано онако с висине, само је штета ипак, што се не каже позитивно, где запиње, па шат се ти листови потруде онда ирема напоменама оцењивачевим, да стеку бољу класиФикацију. — У 8. је броју оцењен „Краткш слварв шести славланскихњ лзмковђ," што је састављен под редакцијом Фр. Миклошића, а осим тога и „Речник српскога и немачкога језика", што је саставио Ђорђе Поповић а изашло му сад друго издање у н >клади Браће Јовановића у Панчеву.