Stražilovo

1767

нио 30 рјечника у Петербург, а да сам и однио 300, прошли би као алва. У Москви сам виђео само један у дјеств. Ст. Совјетника Малиновског, коме је послао Гроф Румјанцов.— — — — — —

У Малиновскога виђео сам Раићеву историју, иРукасављева Плутарха, и Курцбеков Српски Словар; они се сад чуде, како су до сад били преварени, да је оно Српски језик. Професор Каченовски, који издаје В 4 с т н и к Европе, печатао је у том журналу једну рецензију о Курцбековом Словару, и коликогођ нијесу знали шта је, опет је познао Руске пословице, и писање по правилам бабн Смиљани. Могу вам казати, да сам у Москви био баш ва царств'.ћ слави моел! Сви су ме професори дочекали, као да сам к вама дошао. Имао сам из Петербурга 7. писама препоручителни (4. од Тургенева, а 3 од друге Господе). Малиновски ми је казао, да му је Румјанцов писао за мене, кад му је послао рјечник; Димитријев ме је срео у првој соби, и док смо у трећу дошли да сједнемо, поклонио се десет пута, говорећи, да је то за вега достопамлтн&нпи денб (као сваки Министер); зашто каже, да су му за мене писали и Тургенев и Карамзин. Дмитријеву има око 50 година (ако не и више), али је здрав, и живи љепше него Александер у Петербургу; он је био Министер правосудија. Колајдовић је млад човек (моји година), и има најмањи официрски чин; и сирома је, него врло добро зна Руску историју, и познаје рукопис и остале древности. Код Карамзина сам био три пута; први пут одвео ме Тургенев њему на ручак, други пут звао ме на ручак у царско село (ђе он живи љети), а трећи пут опростио сам се с њим, кад сам изишао из Петербурга (зашто је царско село на путу; три миље од Петербурга); а збиља, био сам још једном код Њега са Копенагенским професором Р а с к е. Карамзин је добар човек; и он је већ временит; има двије кћери на удају; обогатио се врло с Руском историјом. Видио сам садашњега Рускога поету Жуковскога (један пут смо били

у Карамзина на ручку, а један пут у грофа Румјанцова заједно); Тургенев ми је казивао, да вам је некакве његове (Жуковскога) стихове послао; не знам, јесте ли примили? Био сам код Шишкова неколико пута; он је слао по мене и свој интов са 4 коња; и једанпут ме водио у засједаније Руске академије. Он је врло поштен човек, него стар и слаб; Бог зна, оће ли изићи из ове зиме. Кажете, да вам је жао, што Вам нијесам јавио, кад сам ћео поћи у Русију. Да смо били заједно, јавио би вам. — Гуси немају још никаквог С л авенског Словара, осим Петра Алекс г 1;ева, па и оно није ништа. Деде начините Ви Славенски словар? Руску Библиографију послаћу вам, али Вам неће помоћи ништа; онаје само азбучни тефтер руски и славенски књига; С о п и к о в је био прост трговац (књижар), па пишући библиографију банкротирао; и послије га учинили Библиотекаром; а предговор је писао Колајдовић. Ваша библиографија треба да буде друкчија. За моје портре кад бисте могли начинити мали сандучић, па да га добро и лијепо ајнпакујете; па онда ми га пошљите по дележанцу (ако имате каква позната кондуктера, да га донесе без новаца, само да му дам два форинта на вино), или га нодајте у Нови Сад Магарашевићу, нека ми пошље по Давидовићеву ујаку; али код вас нека се ајнпакује, молим Вас; и најволио би само, кад би сте ми га како могли нослати по дележанцу, само да се млого не плаћа. Жена Вас моја особито поздравља и моли, да гледате да се не поквари, и да јој га пошљете. Копитар је старији Љубибратић а млађи је по свој прилици из Н. С.; а Станимир Живковић мислим да је из Сомбора II. А. добро се брани Љубибратић, а и Ненад Новковић помоћи ће му. — Поздравља Вас љубезно Копитар. У Петак ћу вам послати рецензије; преправите се за читање. Поздравите све наше Вук. Г Л А. 0 Н И К. (Матида Српска) 22. прошлог месеца држао је књижевии одбор своју седницу, на којој су између осталог решене ове важније ствари: 1. примљен је чланак Мите II етровића „Калина водица у Гргетешкој шуми" те ће се штампати заједно са већ примљеном старијом расправом истог псца под иасловом „Ф ру шкогорски извори и по-

мени о њима у старијој стручиој књижевности; 2. примљена је оцена Мите Нешковићана дело Срет. М. Аџића „Ручни рад у мушкој школи", које је у 45 броју нашег листа на стр. 1577. и 1578. приказао наш сарадник Милан Данин; 3. драмски спев неименована писн,а под насловом „Жртва беснила" издан је на оцену Милану Савићу; 4. издана је на оцену Андрији М. Мати-