Stražilovo

Бр. 3.

ОТРАЖИЛОВО

ИЗ НИЧЕГА. ПРИПОВЕТКА О ПРОПАДАЊУ НАШИХ СЕЉАКА. ОД МИТЕ ЖИВКОВИЋА.

-Ч-

I. На вашару.

|ашар јс по селима и варошицама вели■ ки светац. У сваког је мештанина пуна кућа гостију. Ту се кува и пече, чини се гозба. па се иде на вашар, да се која попије. Неко истера говече ил марвинче на вашар, да га прода; неко иде, да што кугш за кућу или за газдалук. Неко одводи кћер, да јој нађе прилику, иеко сина, да му »мерка« газдариду. Све живо иде на вашар. Тек бабе и старди, шго не могу допетљати чак на вашариште, остану и чувају кућу. А вашар ти је баш прави вашар. Чим допреш до крајњих кућа, већ чујеш жагор да ти упш заглухну. Овај хвали воће, онај судове, овај кестење, онај ножеве, па ти се они већином од вике и прашине промукли гласови помешају те се начини дрека, да јој не знаш крсна имена. Па тек звека! Један купује казан, па кад стане клопарати, сваки ти се живац потресе. Други бира бику клеиетушу; стане звека, да полудиш. Па уз све то кад стане пред »великом комендијом« — где показују своју вештину неколики гладни и другде из моде изашли вепггаци — потмуло ударати добош уз нескладну пратњу две три пукнуте трумбете и једне раздешене кларинете; и кад стане под »ринглшпилом« јаукати и кукати какав оклепани веркл, извијајући коју од оних арија, што је била врло V моди онда, кад је мог деде прамдеда био берберски калфа у Бечу; и када кроз све те тоиове зачујеш још две три тамбурашке бапде, једну трумбеташку, неколике цигаиске, једну десетипу гајдаша — разне висине и дубљине — и једно петнаесторицу хегедаша, па видиш, како ти се то све из петиних жила упело, да једно друго надшкрипи, наддречи и надтутњи; и када ти у сред те хармоније донре до већ љуто намученога слуха страховита рика каквога бика, што је побеснио па јури и све пред собом обара, или ти до мозга продре хитро хрзање ватреиога вранца, што се од газде отео на јури, а свет испред њега плашљиво бежи

у страну — е, кад све то чујеш, драги читаоче, који си нрви пут дошао на вашар (претпостављам, да још ниси са свим оглувио), знам, да ћеш сго миља далеко бежати па ће ти још у ушима звоиити тај страховити концерат. Но има томе друга лека! Ваља само отићи иод једну од оних небројених чатрља, где се пије — на сваком је вашару највише тих чатрља, јер се на вашарима увек највише пије, и ако су вашари измишљени тога ради, да се тпто лакше и јефтиније купује и продаје. Ту има вина, пива и ракије па буд ћеш угасити жеђ, туд ће те која му драго свирка — у свакој чатрљи има нека — спасти својом и ако не баш потпуном хармонијом од оне паклеие дисхармоније на пољу. Попио си коју, загрејао си се. Слух ти мало дошао себи од оног чуда, у неколико се већ и навикао на ону вреву и на оне против свију м узичких закона измешапе звуке те без велике оиасности по своје на муке ударене уши можеш поћи по вашару. Само | мораш, бар с иочетка, добро иазити, да што више посла даш којем другом чулу, на пример очима, не би ли ти слабије радио слух. А и имају очи посла! Где год падиу, све виде нешто иово, нешто друкчије. Овде су трговци са разном вуненом и иамучном робом. Онде кујунџије, на платнари, па шеширџије, па кројачи, — и ко ће их све изређати! А све је то ушореио, сваки руфет засебаи шор. И свуда туд пуно слепаца и просјака. Неке те страх ногледати, а код некога прилично постојиш, да чујеш, како пева Краљевића Марка или Страхињића бана' Када све то прегледиш, ево те и међу колачаре. Ту ћеш се, вере ми, дуже нозабавити, ако си нежењен, а нећеш баш бежати, ако си и ожењен. Ту је лепи свет. Све ти се то обукло у стајаће рухо па хода. Ту ћеш видети сељапке са неколико низова дуката, са неколико сеферина — бљеште на сунцу; на њима богато одело, све сама свила и фина вуна, на некој стоји и боже иомози, али нека се оправила буди бог с нама.