Stražilovo

СТРАЖИЛОВО

Б Р . 4.

Драгомир. Али — не разумем, зашто? Максим. Прво — ваш опроштај! Драгомир. У чему је ваша кривица? Марта. То је чудно! Алимаије. То је занимљиво! Максим. Ја сам вам направио сву несрећу, јер ја сам први гласао, да будете деловођа збора, који је држан противу Тривуна. Драгомир, Ах! Максим. Не окрећите лице своје од мене, јер има нешто страшпије: ја сам то са намером чинио.

Драгомир. Нека ти је просто, мајстор-Максиме — али мени је, видиш, суђено да пропаднем. Алимиије. (побоншо) Не уклони од мене десиицу твоју, господи! Драгомир. Нека, мајстор-Максиме, ја ти праштам. Просто нека ти је, брате! (узима шешир) Хајдемо, Алимпије! Алимаије. Али за име Божије, затпто сте то чинили? Максим. Због моје глупе памети. Мислио сам, да господии Драгомир поред Стане воли и моју — Марту! СвП. (зачуђено) Максиме! (Завеса пада.) ће се.)

БРАНИЧ СРПСКОГА ЈЕЗИКЛ. АЛЕКОАНДРУ ОАНДИћУ ПРИКАЗАО („П 0 С В Е Т И 0"| Ј 0 В А II Ж И К А II 0 15 И Ђ. (Наставак.)

7.) У 1. броју „Стражилова" у мом чланку наштампано је Ба-ња Лука овако: Ђања-Лука. Ја сам у рукопису написао: Бах.а Лука, а чије је масло, да се наштампало Бања-Лука, ја не знам. Можда је то масло какве мудрице слагача, али свакако је одговоран уредник. Осим овога овде има у мојим чланцима доста погрешака, које несу праве штампарске погрешке. Тако је на једном месту наштампано решетци, а ја сам ту реч написао решеци и т. д. Али то сад на страну, него сад да видимо, зашто не ваља Бања-Лука ? Наши књижевници мећу радо оваке паузе и где треба и где не треба. Где се бележи пауза у реченици, о том не ће бити овде говора, него где се бележи између речи. Пауза се меће мећу речи, које несу праве сложене речи, него међу недовршене речи, као: бимбер-гр.ожђе, бисерпарта, баш-кнез, Угрин-Јанко, ђул-кадуна, ђул-девојка, самур-калпак, бугар-кабаница, љиљан-гора, љиљан-листак, паун-перо, славуј-грло, рај-босиље. Оваке недовршене речи налазе се само у иесмама. У првој поли долази супстантив место адјектива, као: славуј-грло место славујево грло • иаун-иеро место иауново аеро. Друго бележи се пауза између речи две, кад се прва не склања а друга склања, као: па говори Мрњаковић-Јову; брат-Пери, братСтеви и т. д. Трећега случаја нема, где би се бележила пауза између речи. У Бања Лука је бања нридев с наставком јв и показује припадање као и адјектива с наставком ов. Бања Лука је дакле то исто што и Банова Лука. А да ли се између нридева и супстантива меће пауза ? Пе меће се не само у српском, него ни у једном језику. За то би ваљало да се у нашим календарима од сада пише

Видов дан, Жвањ дан, Петров дан, Илин дан, а не Видов-дан, Ива.њ-дан, Петров-дан, Илијн-дан. 8.) Г. С. Лекић у својим „Примерима за латинске облике" ТТ. део стр. '206. вели: „Људи су роитали, жене дрхтале и уздисале" и на стр. 363. вели: роитати 1'гетеге. Ономе, који стоји на висини физиологије гласа српскога, па. не осећа, да је роитати руска реч, замерам здраво. Роитат в на кого може се само у Гусији, а код Србина се тунђа или мрмља. А што вас дан дан дуљити ту разговор, кад тај глагол гласи у старом словенском језику рвивтати, па по томе морао би онда у српском језику гласити раатати, а не роитати. Али нам није нотребно раитати, кад имамо своје глаголе гунђати и мрмљати. Ко хоће још више примера за потврду овоме, нека чита у 1. броју „Стражилова" под речју „тачка", тамо ће наћи. 9.) Г. С. Лекић у својим „Примерима за латинске облике" II. стр. 238. вели: „Народни трибуни беху најжешћи иоборници народних права", а на стр. 352 вели: иоборник сТеТешог. Ово је реч стара словенска и гласи аоборшикЂ и значи ргори§па1;ог, (1е {еп8ог. Кад би нам требала ова реч, могла би се у српском језику и употребити, јер у њој нема ничега, што би се противило законима гласовним срнскога језика. Али нам није потребна, јер имамо за овај појам своју реч у свом језику. 'Га је реч брчиич. Ту реч има Вук у својем речпику са значењем с!ег ВезсћШгег, ЈеТепвог. Та реч долази и у „Горском вијенцу" од II. Петровића: Муж је бранич жене и ђетета, Народ бранич цркве и племена. На што нам оида аоборншс, кад имамо своју на-