Stražilovo

Б р . 32.

СТРАЖИЛОВО

509

„На те бољег рата ударити, „Вољег рата од сувога злата." Путаљ је, дакле, био најбољи за трку и јахање. Ево, шта вели за Иванова ђогата : ђогат је био најсретнији коњ за јунака. За то би ми послужила карактеристика из једне Перине пјесме, гдје је Блажевић Омер оборио СењанинИвана са коња и у ране га ставио, па узјахао коња ђогата и отишао Турцима на муштулук. Кад дошао кроз Кунару у Јадовин кланац, Досјети се дебели ђогате, ђе остави рањена Ивана, Па он мота пруће и буквиће До Ивана свога господара, Стаде цика дебела ђогата. а рањен Иван, кад виђе свога коња, подигне главу, прикупи последњи остатак снаге, дигне пушку и добије Омера. То су дакле та три коња. А само се од себе разумије, да је најпрви коњ и најбољи, вели Перо, Шарац Марка Краљевића, но се није толико одликовао ни брзином ни чим другим већ вјештином и таломом при бици, боју, клању, мејдану и крви у опће. За остале само оволико да вам опишем: у Смиљанић-Илије: ђогат, у Петра Мркоњића: дорат, у Миће Мандушића: ђогат, у Боже Миљковића: ђогат, у Митра Миљковића: вранац, у Ерлеговца Марка: зелеико, у Јован-Капетана: ђогат, у Бошка Вучковића: сиван, у СибињанЈанка: дорат, у Бановић-Секуле: вранчић, у Сењашш-Тадије: дорат, у Јована Бранковића: дорат, у Вука Мандушића: дорат, у поп-Смиљаннћа: алат, широкога врата; у Топлице Милана: вранац, у Косанчић-Ивана: зеленко, у Југ-Богдана: хат — дорат, у девет Југовића: девет хата — дебелих алата, у Сјероте Николе: дорат, у Краљевић-Јандрије: дорат. То је, што се коња тиче у кратко. Други пут ћу о њима више писати. Ваља вам знати још и то, да је у ходу ијеше: најбољи јунак био Комнен-барјактар. Кратка карактеристика: „Бржи Еомнен од коња свакога." У Турака најбољи коњи: Мујин ђоган, бедевија Фирдуз-капетана из Ливна, дорат НакићХусејинов, малин Сливов, кулаш Личанина Тала, ђогат Ковачина Раче, ђогат Панковић-Османа, дорат аге Мехмед-аге, ђогат Куне Хасан-аге, дорат Глумца Осман-аге, ђогат аге Мехмед-аге, дорат Групца Осман-аге, јагаз бега Џиновића, ђогат Шарца Мамут-аге, дорат бега Љубовића.

А о првенству, што се јунаштва тиче, други пут ћу Перино мњење ударити на ћаге. Још ћу вам само напоменути њешто, што сам до сада то изгубио из вида, па заборавио. Црии је Перо дошао у Травник има 17 година, а пребјегао је за то, јере су Турци вребали главу његову. Оженио се још на старини, дјевојку довео из Голеша села из куће Тегелтијине. Осам година живио са женом у Оборцима, а остало па и сад у Травнику. Родила му ] 3 дјеце, па све помрло; само му остало двоје: једно мушко од 5 година и једно женско од 1 године. Још сам вам и то заборавио казати, да су му браћа Ристо и Јово такођер изашли на глас са пјевања. Перо ми за њих рече, да су и они обилни и богати у пјесми. Видјећемо, ако бог да, кад и њих преслушам. Можда би наша народна књижевност и туђе дошла до богата ћара и шићара, а то ће све стати до тога, и зависити о том. како ће ме предусрести данашњи нагп свијет, кад све пјесме за штампу приредим и на јавност почнем издавати. Ето вам, дакле, велеучени господине и драги пријатељу, оно, што сте од мене молили и захтјевали; а све друго, што је још остало, добићете до скора. Осим оне 21 пјесме, које сам »Матици Хртватској« послао, имам од Црнога Пере још и ове пјесме: 1. Никола, кнез од Грахова отима кћер Шарца Мамут-аге: Златију дјевојку. 2. Драгоман-дјевојка. 3. Сужањство Митровић-Стојана и Роснића Халила. 4. Женидба Оењанин-Тадије, синовца од Сења Ивана. 5. Жепидба Бревуље-Шимуна од Варада. 6. Жеиидба Јакшић-Стјепана од Карловца. 7. Погибија Јакшић-Капетана. 8. ђулић барјактар убио Сибињанин-Јанка. 9. Бановић Секула погубио Сали-Арапагу. 10. Женидба Роснића Ивана. 11. Женидба Сибињанин-Јанка из земље Латинске. 12. Погибија Бановић-Секуле. 13. Пјесма о Луторану. 14. Мејдан Облак-дјетета са ђурђевић-Мујагом. 15. Јунаштво Баповић-Секуле у Сгамболу. 16. Погибија Анђелића Вука. 1 7. Сужањство Обилић-Милоша. 18. Јунаштво Сибињанин-Јанка и Секуле у паше Оточкога.