Stražilovo

508

СТРАЖШГОВО

Б Р . 32.

његовог страдања, тако исто оне испод владичанске митре. Он сам ту сврху своју овако оиредијељује у оди к Лирје Мојеј: Хранит јазик и вје.Ј>у; Пјет сербско име дух; Обичаји, храброст стару; Љубов взајмност всјех. Л на другом мјесту (Сочиненија Државина): Не лажну хвалит Сербина заслугу, И честност, правду, добру к обш,ему

Тежње храбро; златну казат Истину! дизати сербску лиру. Чим је шћио да даде »добре вожде бједноме народу«. Да, све бреме, што даиас дијелимо »од Будима до Цетињских стјен«, радећи на пољу народноме; све је то бреме на себе био узео л а б у д Ш и ш а т о в а ч к и, па облиј етајући све крајеве српске, будио је и учио, бранио и славио слатком и одушевљеном пјесмом све, што је добро и лијепо, све, што се српскијем имеНОМ звало. (Свршиће се.)

^ ад Је моЈа гцесма у ^ђждовршена (»Бој Срба с Татарима«), за ишће Перо, да му је прочитам. Ја м.у то учиним, а он ми рече, да је добра, само у њој не ваља то, што је у Милош-Обилића био коњ дорат, а морало би бити ждралин. И колико сам могао из његова знања и говора му опазити он полаже велику вриједност на коња. По његову казивању зна се, и да је остало у предању, какова је који јунак коња имао. Љутило га јако, што је у оној пјесми метнут дорат коњ, мјесто ждралина. Ево, шта он мисли о коњима, управо о именима њиховим у појединих јунака: За најбоље коње спомиње се у једној његовој пјесми ови: Ждралин Милош Обилића, иутаљ ЈанковићСтојана и ђогат Сењанин-Ивана, са обичним називима: вилен ждралин, добар путаљ, бијесан ђогат. За ждралина има у његовој пјесми о паду на Косову ово: Кад је пао Косанчић Иван и Топлида Милан, а Милош остао грдећи Турке, онда : Повикала баба са чардака : „Ала Турци, жалосни кукавци! „Не морете ништа учинити, „Учинити Милош-Обшгаћу, „Кон> виловит, а јунак змајевит, „Јере ждралин соја виленскога, „Бјела вила ждрала одранила, „Милош соја Змаја Огњенога. „Већ ак' хоћ'те бабу послушати, „Оплетите мрежу од сарука,

ЦРНИ ПЕРА, НАРОДНИ ГУСЛАР У БОСНИ (Свршетак.) Босанској Вили«

„Па бацајте у камаре*) ђорде, „Одламајте перне буздоване, „Задјевајте у зелену траву, „Тупо гон'те у зелену траву, „Оштро гон'те небу под облаке, „ По Косову на четири стране, „Када Милош наћера ждралина, „Не ћете л' га како вреварити, „Ждралииа му коња запетљати, „Под њим ће се ждралин нагрдити, „Лако ћете уфатит' Милоша." Ждралин је био најбољи коњ јуначки. Ево, шта вели за Стојанова путаља. Он је био у Турака, па га Стојан отео од Турака и од тога доба посгао Стојан на гласу јунаком. Прије путаља имао је коња вранчића. Путаљ је био најбољи коњ, што се тиче трке и јахања. 0 томе најбоља му карактеристика из једне Перине пјесме: како је Стојан дошао међу Турке на трку, те један сахат чекао, док сви кренуше, а онда тек он на путаљу, те све престигне до једног црног Арапина. Кад дошао до њега, онда је подвикнуо двапут, а трећи пут дословце ово: „Еј путаљу, моје миловање! „Када било поскупило вино, „А зопца је жути дукат била, „Ја сам себи вино узмакнуо, „А теби сам зоби примакнуо: „Примакни ми трци и дјевојци, „Суетигни ми црног Арапина, „И његову танку бедевију, „Јопт боље те хоћу миловати,

*) Пјева и: у навиљак.