Stražilovo

518

жао на мети оно писмо, у којем се јавља, да је Чеда опасан, и да на њега ваља припазити. Међу тим поп Јанко већ беше поменуо Јелкићу за 'девојку, и с Чедом неколико пута Оио у његовој кући. Девојка је хтела, али јој је отац био на невољи, јер ју је већ просио и Станојло, па није био рад, да се замери власти. Оклевао је. Види Чеда шта је, види Стапојло шта је, а види и капетан. У том буду наређени избори за скупштину. Требало је бирати поверенике. Чеда је радио, да се изабере поп Јанко, и Јанко буде изабран. Среска власт јави, да Чеда ради против власти, и да би избор повереника испао много боље, да није било њега. Чеда буде кажњен тромесечном платом. Но сељаци се порефене, те му штету накнаде. Дође дан, да се бира посланик. Народ хоће поп-Јанка, а власт не да, него хоће да протури другог, па кад види, да народ осваја, оиа поквари избор, и стапе свет терати с биралишта. Народ не ће да се разилази. Чеда стане протестовати, што се гази устав. Капетан га назва бунтовником. Станојло пође да га удари. Народ не дадне. Начини се неред. Дође до боја, Станојла истуку, капетан побегне, али одмах за тим дођу жандарми, те се он оиет новрати. Кроз неколико дана Чеди, поп-Јанку, и још неким буде створена кривица, те их капетан стане потрзати на одговор. Међу тим буде наређен нов избор. Али пре, него што дође до избора, поп буде послап у манастир иа епитимију, а Чеда с неколико отмепијих опозицијонара буде везан и спроведен у окружну варош начелству. Начелник је био страсна присгалица владина. Кажу, да је био правник, алијепрешао у полицијску струку због каријере, па је чипио већа чуда него они, који нису школовани. Кад је видео пред собом везана Чеду и остале опозицијонаре, оп је уживао, као Турци кад виде обезоружану рају. Нареди, те их затворе у неки подрум. Око неко доба ноћи отворе се врата од подрума. Уђе са лампом апсанџија и уз њега још четири жаидарма. Један носи говеђу жилу, други неку дугачку кесу песком напуњену, а остала двојица држе запете револвере. Апсанџија обеси лампу о зид, а они жан дарми приђу Чеди и упитају га, хоће ли пристати уз владу. Он им рекне, да га се окане,

и да га оставе на миру. Он има посла са судом и законом, а ие са жандармима. У том начелпик завири с поља, па се раздере на жандарме, што чекају, те га не уче памети. Онај са жилом скочи на Чеду и стане га тући. Оп се стане отимати. Скоче и остали, који су с њим били затворени, али жандарми потегну на њих револвере, претећи, да ће их побити, ако се и један макне. Чеду облије крв најпре по леђима (ја се при тим речима сетих оних белега, гато сам их на њему опазио при купању); а кад га удари и онај кесом с песком, њему појури крв и на нос и на уста, и он падне, незнајући више ништа за се. Тек носле, казивао ми је, слушао сам као кроз сан, где и други јаучу. Сутра дан сви беху у крви огрезли. Стану се разговарати, шта ће и како ће: да ли да пристану уз владу, да ли не. Реше, да не пристану. Но друге ноћи оиет бој. Треће опет тако. Међу тим им иису дали ни јести ни иити. Молили су аисанџију, да им бар за њихове наре гато купи, али он није смео. Најзад четврти дан запигате пред подрумом жене и деца оних затворепика, који су били ожењени. Они не могну одолети срцу; пристану па све и буду пугатени. А Чеда и јога тројица остану и даље постојани, али испребијани, у затвору. 'Гу су, морени и глађу и жеђу, лежали још пеколико месеци, док нису спроведени суду и осуђени на годину дана затвора, у који се није рачунало оно, гато су провели у подруму, док су били иод полицијским испитом. Какав је Чеда изагаао из затвора нознато вам је. Изгубивгаи здравље, а, као осуђепик, и службу, изгубио је брзо и живот . . . У том у кући зазвецкагае иожеви и виљугаке, те прииоведач иознаде, да је време ручку, па се диже да иде. Заустављах га на ручку, али он не хтеде да остане. Та нисам могао ручати ни ја, а камо ли је њему било до ручка. Морадох га иусгити, ама не могох пропустити, а да га не запитам, гата је са Савом и Станојлом. — Узео ју је, — рече, — јер јој је отац волео, да се ороди с влашћу, али је она умрла пре него што је Чеда изашао из затвора. Она већ давно лежи под земљом, у коју ономад и Чеду спустисмо; а Отанојло је, банг некако пред Чедину смрт, постао капетаном. Има и орден.