Stražilovo

538

СТРАЖИЛОВО

!)\оди опт. (кнез Ла.чар) кђ 1с[г.!(:д,\п.п, н ко скстхго " о гор« : Но шта је мени стало до тога, зашто Рајић није сиоменуо и „хожденије" Лазарево у Јерусалим, кад знам, да кнез Лазар није ходио ни у Свету Гору а камо ли у Јерусалим. У дароставнику или старом Летопису српске господе (в. Ја$1с Еш Ве11;га§ ииг 8егћ. АппаНаЉ р. 86.)пише: »кне^ћ Дд^дрћ — инунншс кк доБ[>одЂтел'нмх' Т1.1|1ЛНГн СККДМ1ћ 1ЛКН СС 1ЦК02116ИЈСМћ ирт.ждс того кмк111НМ. 1|Л(|1. II крллгокк, Н110'.'1.СТ1!У10ЦМ11\1. ЛКМ1С, СТЛ(П.1Х1. ПОУПГЛС, ННфШХћ С1. уСр1.Д1СМћ МНЛ!!С, КТ> кротостн С1.1 н нстт.11 »ростотк тлкокт., глко много нмснокатн того кротклго Длкндл. Мл том' ко кндт.шс се но К онстантн Н8 ккслкл докродктелк гоже Лфс реусшн н снцскг. кћ МНЛ0СТ1.1НН ВМСТћ, 1ЛК0 нс ТћУЈГО Кћ СКОСН /С1.Ш1 IIII 1|ГГнVI. н трт.к;!101|мнхћ мнлокатн хотишс Нћ н до с к е т 1.1 е Г о р н н (>«»с т м (> л г н с е н д л ;к е д о 1ср8слднмл, КТ. КСТ.МТ. МНЛОКЛНШ ПОДОБННКћ Сћ| МНЛ0СТНК0М8." Не могу не приметити, да г. Јагић место оно: Ил том ко кндт.шс се по Констлнтнн« ш.слкд докродителћ" није добро превео са: „1п фто ро$1 Сои8|ап1;тит. отшв (јиатстш^ие сБхепз тјг Ш . ч еДикк." Летописац је имао на уму место оно на стр. 262. у животу Стефана деспота од Еонстантина философа и с тога је требало оно „по Константину" превести са: „ аесишЈит Сошћшћпит. " Но то је сасвим нузгредна ствар, а главно је то, да стари летописац каже само, да је милосгива и податљива рука кнеза Лазара допирала, досизала, простирала се и до Свете Горе и дори до Јерусалима. И из тога места у старом летопису истерао је састављач новог летописа српске господе, даје кнез Лазар ходио у Јерусалим и у Свету Гору — и тако на том злом разумевању последњег редактора српског летописа ночива „хожденије" Лазарево у Јерусалим и у Свету Гору. Главна је задужбина кнеза Лазара манастир или ти Спасова црква Раваница. »вћ^дкнгохћ отћ оснокд1МД мондстмрћ Кћ СЛДК8 СВСТДГО Кћ^ПСССЈМД, МНТ ЖС Кћ ктјтормо" — пише кнез Лазар у Раваничкој хрисовуљи од год. 6889=1380,81. Г. М. Валтровић дока3 УЈ е У „Старинару" за год. 1885. св. 4-ој, да је хрисовуља та, која је печатана и описана у Летопису за год. 1847. књ. IV. и од које је фотографски снимак г. 1885. у Новом Саду издан, препис познијег времена а не оригинал, за који се досле држала. Друга је задужбина кнеза Лазара световаведенска црква у ждрелу браничевском или манастир Горњак. »II сћЈЈддхк црћкокћ кћ мтстт. рекомт.мћ /Кдредт. крдннускскомк кћ нмс нриунстме когороднџе скетдга скетмхћ" каже кнез Лазар у хрисовуљи својој 1. Ав-

густа 1378. г. изданој, (в. у другом издању Шафариковог „избора југословенских достопаметностиј" на стр. 103.—105.); а сриски патријарх Спиридон у потврдници својој од г. 6887.—1379., индикта II., месеца Маја 17. (в. на истом месту и стр. 105. ноту) каже, да се старац ћир Григорије Синајит са својима калуђерима нотрудио »о кк^дкнжсннн н сћ^ддННН хрдмд ТОГО II ННТХ КСфСХћ Сћ ПОМОфМО госиодннд кне^д Дд7,д(|д". Но о том Григорију Синајиту на другом месту, а овде ми је приметити само, да поменуте обе листине нису ориђинали већ преписи из прошлог века. 3. Ако је веровати неком позном извештају, био би и светотројички манастир „Орешковица" задужбина кнеза Лазара. Архимандрит истог манастира Сергије слао је г. 1583. у Русију калуђера Јаћима поради милостиње и у даном му листу »|цкт,ц|ддћ, УТО Кћ ПОДКрНДШ горм К V V д н н 1.1 ндходнтсд цдрскдд ск. овнтедћ нд^пкдемдд () д е ш к о к н ц д, с т р о е1м е ћ1 V у е II н к д к н л % а Лда;дрл (в. СношенЈл РосС1И ст, востокомт. I. стр. 128. и 132.). У Врднику манастиру има минеј, писан г. 7097.—1589. 3. Октобра у манастиру Орешковици, храму свете и живоначелне Троице повељењем игумна Јова, — и други минеј, писан у истом манастиру при игумну Стефану г. 7115.—1607. Шафарик (в-езсМсМе с1ег вег1>. 1л1ега1;иг р. 237.) помиње октојих Врднички, који је писан у манастиру Орешковици у Браничеву године 7121.-1613. 4. Кнез Лазар дао је и записао је манастиру Хиландару два села са засеоцима с тим, да се од манастира даје сваке године у болницу Хиландарску по 100 онгии (оунушд. оункуд, - итнма) (в. Гласник XI. 138.: Леонид у описанију Хиландара стр. 78.). У свима преписима стоји, да је хрисовуља та писана г. 6888. индикта II., но године 6888. био је III. индикат а не II. Записана Хиландару села: Јелшаница ђурђа Ненишића и Јелшаница Градшлава 'Гепачије (у препису те хрисовуље, што ми је показао г. Љубомир Стојановић, чита се Јелашница место Јелшаница) мислим да су била у Хвостну. 5. Кнез Лазар приложио је г. 6889.—1381. индикта IV. рушком манастиру св. Пантелејимона у Св. Гори цркву Спасову у Хвостну конмитрополије хвостанске (в. Гласник XXIV. 256.—258.). ' 6. Исте године и истог индикта потврдио је кнез Лазар, што је приложио истом рушком манастиру зет његов челник Муса са синовима својима Стефаном и Лазаром (в. Гласник књ. XXIV. 259.—260.). 7. лМондстмрн кћ кддшкој цемдн.нже помоцмго кдджендго роднтедга могего сћ^дше се: хрдмћ нрсунстон Когороднцн нд Тнсменон н ксднкдко (\н донјд нд коднцн" — пише деспот Стефан у својој