Stražilovo

Б Р . 40.

СТРАЖИЛОВО

635

хова развића тумачи Секи овако. Он узима, да се сунце у центруму брже окреће него на површини. То није ништа чудновато, шта више то је нужна конклузија из његове теорије, по којој је сунце усијана ваздушаста маса, која се на поврпшни охлађује. Пошто су пеге — ио њему — постале револуцијама и унутарњим покретима у сунцу, то ће материја, која из унутрашњости избије на површину, имати много већу брзину од материје на површини, дакле

од фотосфере, те се мора брже и кретати од околне фотосфере све дотле, док јој отпор околне материје кретање не успори, дакле док не настане равнотежа. Оволико мислимо, да нам је ваљало рећи, да би могли разумети разне теорије о сунцу и његовом саставу, на које ћемо сад да пређемо. Разне теорије велим, јер нећемо бити у стању ништа математском позитивношћу рећи, него ћемо изнети више теорија, које у науци ностоје. (Наставиће се.)

ПРИЛОЗИ ЗА ИОТОРИЈУ КРАЉЕВИНЕ СРПСКЕ, ПРВЕ ВЛАДЕ КНЕЗА МИХАЈЖЛАМ, ОБРЕНОВИћА III. САОПШТАВА ИХ ЈОВАН ДИМИТРИЈЕВИЂ, ПАРОХ ШИМУНОВАЧКИ. (Наставак.)

Таковихт. нрилика има при свима попечителвствама, особито тога ради, што се званичне таине по улицама разносе. Тко их г в разноси, зна се приватно, али се горидическш не може доказати, и тако чиновници издаго званичне таине и продоужоуго злоупотреблетл званичногт. повћренл, безт. да ихт, оданде властт, може поутемт, дисциплинарннмт, казне ради премесгити ; ер бн се тимт, премештаемт, безт, соудске пресоуде, као што ме нћки одг чиновника увћраваго, право званичника повредило и противт, устава поступило. Разсоуждавагоћи о овомт, иредмћту, увћрхо самт, се, да тенденцјл нашегт, устава иде и на обезбеђен$ и госиодствованш правде, и на узвишеше благостолшл Сербовт,, но ово последнћ никогда на вредт, перве. По овомт, дакле основан1го неће се звати нароушеше права овогт, или оногт, чиновника, ако се онт, на равно зван1е безт, содћиствхл соудеЈ5скогт, нремћсти, и то не изт, злобе, но по потреби слоужбе, кадЂ се нађе сирћчв дае за дроуго кое дћло способн1и, него за оно, на кое е поставлћнт ; или кадт, се изкуствомЂ докаже, да е телесно илт, доуховно слабт, и не може досадашнго слоужбу свого точно одправлити, или кадт, предпоставлћнни надт, млађимт, ирим4ти онакве постоупке, ко!и моу поверенћ кодт, старји гоубе и томе подобно ; ерт, као годт, штое чиновнику дато право на зваше, тако су му тнме уедно и доужности дате, а неизвршешћмт, доужности свош гоуби право на зваше. Овако л мнслимђ дае право, и да старагоћи се о благу земл г ћ тако постоупити требамт., ерт, кадт, бн се чекало, да за најману чиновничку погрешку пр1ава се соуду чини, и оваи

кадт, бн по строгимт, своимт, формама истрагу вод10, кадт, би се кђ цћли доћи могло? Остае мн овдћ 1оште, милостивни Росоударт,, да наведемт,, како л мислимт, о праву, кол су уставомт, мени као кнлзу дата, кол ли сов^ту. Кплзт, сва дћла правленји, потицала се она кое му драго строуке, посредствомт, надлежни сво1и попечителл на основу постоећегт, закона одправлл, а уколико закона правила овомт, или ономб предмету не бн бнло, по чистои сов'ћсти својои и иаиболћмт, увиђенго своме рћшава, имагоћи сваки попечителв ту доужноств, о сочиненш проекта за законт, предлагагоћи, кое ће кшкљ Совћту на расматранћ поднети. Овимђ начиномђ држимт,, да би мало по мало све строуке иравлешп, како у формалномт,, тако и матерјалномт, призрћнпо правила добиле, и тако бн благотворно намћреше нашегт, ВсеавгоустМшегт, Покровитела докоучили, да народомт, сербскимт, законт, влада а не самоволвство. Боуде ли на противт, тога кназт, и нћгови попечителви приноуђени, такове предмете, о коима нема позитивногђ закона, Совћту на рћшенћ подносити, као што е то за време одсуства мога кодђ Намћстничества бнло. СадЂ е опетЂ СовћтЂ радЂ неке чланове свое одредити, да настолтелви буду при грађенго погранични караула, а летост е опетЂ два дана изгуб10, докђ е селу Рипнго парницу едну са меанђшомЂ истогђ села решш, и тако ако на томђ и дал г ћ остане, онда нити ће сов 4 тђ времена и волћ имати занимати се о раду ономђ, што у ггћго†делокроугЂ спада, нити ће се вбкокомђ очекиванго ВсеавгоустМшегЂ Покровителл нашегЂ одговорити