Stražilovo

Бр. 40.

СТРАЖИЛОВО

633

лупи Вилани Михала но образу. Сви се чисто запањили, али се лов при свем том наставља. Најпосле се цело друштво скупи па се у почаст високом госту нриређује народна светковина. Мирно се Михал повлачи. Али му Хабак опет не да мира. Данас, на имендан Михалов, честита му са гадним алузијама на младу његову љубу. У тај мах скочи јелен

један у гомилу па нагне даље. „Хало! За њим!" виче Артуш. „Неј, Сајко ! Сћсет, аТзу ра<1о1 - гоишшоб? а СоЋуб га п1ш па кгај зуека иНћ&б-Ц, п!е Л'анк ро4иру, 1ег — 2кП81а ро1от, ка И уека...!" Сви појуре за јеленом, а Артуш се врне доле нрема Подвршју. (Наставиће се.)

*-г=«з><>ГСКЗ>8==е*:

СУНЦЕ И ЊЕГОВА СВОЈСТВА. ОД СВЕТИСЛАВ1 КОДАРОВИТ.А. (Наставак.)

Научењаци се, особито у новије време, трудили, да нокажу, како појаве у атмосфери нашој стоје у свези са пегама сунчевим, са њиховом периодом. Мелдрум је доказивао, како оне године има највише кише, кад је на сунцу највише пега. Такођер и неки ветрови у тропским пределима по њему су чешћи, ако је пега више на сунцу. — Хершл (Нег8сће1) је мислио, да су пеге знак жестоких покрета и револуција у сунчаној фотосфери; па пошто је топлоту сунчеву сматрао као резултат хемијских процеса, он је закључивао, да ће се ти хемијски процеси при разним револуцијама већом интензивношћу вршити или другим речима, да ће оне године, у којима је више пега на сунцу, бити топлије. Па како он то није могао непосредно опазити, то је штудирао цене жита у Енглеској за последњих деценија прошлог века и доводио их у свезу са већом или мањом количином сунчаних пега у истим годинама. Тим је дошао до резултата, да плодније године одговарају већем броју нега. Сад је он још мислио, да ће оне године бити плодније, које су топлије, те је извео закључак из свега, да топлота расти у истој сразмери са бројем пега на сунцу. Кепен (Кбрреп) је баш обратно тврдио, да је температура на земљи за 7/ 10 °С. већа, кад је најмање на сунцу пега. Но сва ова тврђења слабо су поуздана. — Напротив магнетичне појаве на земљи и појаве северне светлости стоје у свези са сунчаним пегама. Периода магнетичних варијација и северне светлости сасвим је паралелна периоди сунчаних пега. Ово су доказали у најновије доба Сабин, Готије (8аМпе, СгаиЉг), Фриц и особито Волф. Па кад је тако, онда нам се намеће мисао, да ти појави морају потицати из истог извора. Хорнштајн, управитељ Прашке звездарнице, доказао је силним испитивањем, да елементи земаљског магнетизма, деклинација, инклинација и хоризонтални интензитет*) *) Деклинација и инклинација су кутови, које једна хоризотално обешена, лако покретљива игла чини са земаљ. меридијаном, односно хоризонтом. Хоризонтални интензитет

стоје у свези са окретањем сунца око осовине. На тај начин је прорачунао он доба, које треба сунцу, да се окрене око осовине. Утицај сунца на земаљски магнетизам или је непосредаи или посредан т. ј. или је у самом сунцу каква магнетична снага или каква електрична, галванска струја, којој би порекло било у сунцу самом или пак сунце проузрокује на земљи какве физичне промене и појаве, које утичу на земаљски магнетизам. Сабин је био за оно прво; он је држао, да око сунца циркулирају јаке електричне струје, чије дејство допире чак до земље. Тако и месец, истина у врло малој мери, делује на земаљски магнетизам. — Други научењаци, међу њима Секи (8ессМ), мисле, да ће дејство сунца на земаљски магнетизам бити ире посредно. Сунце не загрева атмосферу нашу увек и свуда у истој мери, с тога водена пара у атмосфери прелази из једног стања у друго, а то је у свези са променом електричног стања ваздуха и земље, што опет јако утиче на земљин магнетизам. Ми смо изнели овде две теорије, које о том у науци постоје. Ма да се ни најпризнатији научењаци нису још о том позитивно изразили, ипак су више рбих за ову носледњу теорију. А сад да наставимо, где смо стали. Пеге се не састоје само из језгра и двора, него и из тако званих буктиња, које су често врло далеко од пега, али их тек редовно прате. Оне изгледају као светле гране или жилице по најчешће на ивици сунчаној около пега, много светлије од остале сунчане површине. Из средине ових буктиња развију се често пеге и обратно баш онде, где неге нестану, често се укажу буктиње. — Скоро нема пеге, око које неће бити више буктиња. Оне се мењају и гранају врло брзо а заузимају много већи иростор него неге. Секи уверава, да је видио буктиња, које заузимаху скоро половину сунчеве површине. Често су и саме буктиње испрекидане ситним пегама, које је онај део снаге земаљског магнетизма, који лежи хоризонтално у правцу меридијана магнетског. Магнет. меридијаи је равнина кроз оба пола магнетске игле, кад је иста у равнотеаад