Stražilovo

692

СТРАЖИЛОВО

Б р . 44.

У месту кб кнез завладо, Трбух, хлаће, прслук скројен Баш би био за то створен: Ал бадава, та наказа Без бркова и без браде Прокопсати не могаде. Једва доби два три гласа. Ој ви браћо са брцима, Поносте се богме њима, Ви не знате, шта су уста Без бркова — сасма пуста! Па још када бријач лице Обрије вам немилице. Све под н>име кожа крушти А чело се зло натушти! Када капља винца кане Па ороси брке вране; А тек зими кад застуди, Замрзну и брци худи; Па ви онда још волете Бркове да орежете! Ој, та брада, пуна чара, Од бисера више вреди! С н.е се газда Ника једи На у мисјш срећу ствара. Завиђаше бркатима Косачима, копачима. Ох, много би дао, много, Кад би брке стећи мог'о! Ал бадава, нигде нема, Тога биља ни мелема, Ни у пољу ни у граду Нит му људи рећи знаду, Чим би трво, чим би прао Те бркове натерао. Мрзио је брке, браду, Па шта више децу младу, Што су уста своја мала Црним чађем намазала. Па и мачка невинога Лемао је без узрока. Чак и жену сиротицу Отер'о ј' под стару главу, Што јој брци проклијали. Десило се, те Цигани, Вукодлаци одабрани, Из далека с' доселили, Крај тог села наместили, Разапели своје шатре, Наложили свуда ватре, Те се сада пече, вари,

Што су Циге нахарали, Јер су их оданде Жедне — гладне Кб битанге протерали. На гозбину ту позваше И суседе и чергаше, Те их редом испиташе, Да им сваки ново каже: Има л' ново, дед нам реци, Јеси л чуо, црни враже? Као мудар вођа каде Близу дође до опсаде, Сваки цбунић, хумку, воде, Сваки кутић иснитује, С војском тихо напредује, Шаље страже и уводе, Где ће душман јачи бити, Где ће с љим се сукобити. Он не хити, чека смело, Док до праве битке дође, Па тек онда кује гвожђе, Док је гипко, док је врело. Нема кута ниједнога, Ни вајата ни амбара, Да га Цига не похара. Где су какве жене младе, Цига преварити знаде; Где је каква девојана: Милка, Сока ил Стојана, Са ким која ашикује, То све Цига зна и чује. Је л ти каква штета била, Помоћи ће врачарија. Накнада ће твоја бити: Цига ће те преварити. Ко би хтео богат бити, Новцем себе усрећити, Нека копа земљу тамо, Где је благо Наслагано Но временом ископано. Добро знаде све то Цига, Да су људи прости, глупи, Па се смије, оком мига. За Никине жеље, наде Дознао је Цига стари, Па на дело пође саде Да их одмах и оствари. Без сапуна и бријача Зна наш Цига да наврача, Напред, ускос брије, шара Та нема му нигде нара!