Stražilovo

Б р . 44.

СТРАЖИЛОВО

Сад је земан, сад је згода, Кад по кући свет не хода, Сунце нече, Жетва тече, А ливаде пуне рода; Никог дома, Само мома Ено кува, Кућу чува; Или гдегод у постељи Болесник се јадан тегли; А на прагу, као стража, Стоји метла усправљена, Од напасти бог је чува, Стоји чврсто кано стена. У осами жели Цига Да затече газда-Нику, И гле, ено лаким скоком Промоли се у ходнику. „А гле чуда, мили газда, Гле ти, госино му тане! А где су ти брци, брада, Још их немаш, мој брајане?!" 0 да бруке изненада! Помислите, како га је Газда Ника погледао! Али Дига сад извија, Мига, ласка кано лија, Док му побра све сад редом Не исприча тужним гледом, „Воже свети, хсаква срама! Што не рече веће давна? Па баш никад нису били? Што не рече, побро мили? Да ти брада, брк проклија, То је моја мајсторија." Од радости не зна шта ће, Врке скоро засукаће; Поче сукат' ал бадава Уста су му још ћосава. Шунка красна, Ребра масна, Добра сира, Варива, Јестива, И сланине и кромпира: Све ће газда Ника дати Та брци ће проклијати. Па сад ватра већ светлуца, Дим се диже, дрво пуца, Искре баца, све се сија Од бакара оранија.

Вода куља, у њој плива Разна биља, одрпина Што се уз пут покупило, Ил по пољу само никло. Бањица је ова сада Нашег Нике цела нада, Па ако што не достаје, Врачарија све додаје. Готова је веће када. Газда Ника радознао Чак до главе с' угњурао, У бога му свака нада. А Цигани, врази мали, Сви се амо дошуњали, Један за другим све мили, Кб случајно да су стигли; Али мудри Цига вели: Добро, кад су ми приспели. Један дрва амо носи, Други воду даје госи, Трећи ватру успирује; А наш Цига плане кује. Да би дим и топла пара Побру боље очарала, Покрили су Нику саде Постирачем преко каде, Око каде коло с' вије, 0 да дивне чаролије! Од чекића дуга зуји, „Тика-така", све то бруји. Песме оре, Циге зборе: „Сад ће мили ббга дати, Да нам Ника обркати!" Па док застор сад полако Али јако Ишпиљама закуцаше, Циге опет запеваше: „Ево мили ббга даде: Ника брке сад имаде." Па сад новца пуна ћупа, Шунка, брашно, све у скупа, Постирачи, чисто рубље И из кујне сво иосуђе: Све у неврат листом оде, Јер ту беше лепе згоде, Па кроз врата уз „тик-така" Све допало Циги шака. Докле нам сеђаше Ника Застором покривен тамо,