Stražilovo

Б р . 5.

СТРАЖШГОВО

богородица, бременоша, винобер, ветрогоња, ветромег, водојажа, водоноша, водоиија, володер, гласоноша, богоносац, коломаз, коловоз, козодер, козомор, трнокои, хлебождер, чорболок; али ја сам казао у 17. бр. „Стражилова" од лањске године, да у зависним композитима не сме друга реч бити у једно и самостална реч, као што се види из споменутих комнозита, у којима на другом месгу речи родица, ноша, бер, гоња, дер несу самосталне. Истина има зависних композита, у којима је друга реч у једно и самостална реч, али онда такав композит не саставља значење прве речи са значењем друге речи, него значи име нечему. 'Гако гороцвет не значи горе цвет, у гори цвет, него је име цвету, који се зове немачки Ггић1т§8а<1ош8. Тако црвоиисак не значи аисак црва, него народ, који пишти као црв, сиротињу, сНе ВеЉап^еп, птеп: „Црвонисак на душу узео." Зимолист не значи зимни лист, лист, који се и зими зелени, него значи некаки цвет, ћегБае ^епик. Житород не значи род жита, него значи &гШћлз, кад у опће храна роди. „Код нас је ове године добар житород ": <1аз Сге(хеј.с1е в^еМ всћоп. (Вук. речн.). Тако исто и и ароброд, који је скројен по немачком Оатр18сћГв', не може значити брод, који пара тера, него морао би значити име нечему, као што се види из примера, што смо их сада споменули. Да би читалац ово још боље схватио, нека прочита у 17. бр. лањскога „Стражилова" чланак мој о „сложеним речима". Ја дакле мислим, да аароброд није само муљ, који је нанела бујица из стране земље на наше земљиште, него је она још к тому и такова сложена реч, која не одговара захтевима законским нашега ^езика, за то јој не би требало дати места у нашој књижевности. Да би пак аароалов протумачили, потребно нам је још неколико да кажемо речи о зависним композитима. При тумачењу зависних композита већином стоји прва реч у генитиву објективном, који зависи од друге речи а друга реч сама за себе не значи ништа, него је постала од глаголскога корена или основе примарним наставком и у заједници са предњом речју има она своје обличје и своје значење, н. н. испореди бременоша са бреме носити, водоноша са воду носити, вратолом, са врат ломи-

ти, володер са волове дерати, (володер зову се нека брда у -Хрватској и јасно нам је, за што се тако зову, кад знамо, да володер значи ћоуез ехсопапв), дрводеља са дрво дељати, душогубац са душу губити, коловођа са коловодити, коњокрадица са коње красти, коњомора са коње морити и т. д. Али има зависних композита, који се не могу овако тумачити, н. п. еодоаој не може се тумачити воду иојити, него место, где се стока поји водом. Дакле, прва реч не може се генитивом тумачити, него другим којим падежем. Па тако је говноваљ, зсагаБеш 81егсогагаш, али управо значи т саепо зе уо1и1ап8, домородац, крајобер, рукодрж (на крај ралнце оно, што се за њ држи руком), сунцокрет (што се окреће за сунцем), ухолажа (што улази у ухо, с1ег Оћпушли). Оваких зависних композита има мало, у којима прва реч при тумачењу долази у који други падеж, а не у генитив. Међу_ ове комнозите може ући и иароалов, што значи : оно, што паром плови, т. ј. што нара тера. Али по што оваких композита има мало, то се на њих не смемо много угледати. Ја мислим, даје обичније иојиште, иојило, него водоаој, па по томе биће удеснија и боља реч проста влтрењача него аароалов. 2.) У Вукову речнику глагол односити значи 1.) луе§'1;га&еп 2.) 8е11-\таг1:8 пе1§еп: односи главу као свирац од прдаљке. Кад додамо се на односити, онда имамо иасив, н. п. односи се од њега то и то. Није ми познато, да се може глагол односити се употребити, као што је у овакој реченици: „у главној реченици буде кашто ријеч, на коју се односи да." (13ид. Вјесшк јидоакуепаке акас1еппје св. 5., стр. 170.), или „нема у главној реченици ријечи. на коју би. се да особито односило". (Вид. Кјесшк ји§081ауешке акаДепије св. 5. стр. 183.) Ја мислим , да је у овим реченицама односити се немачко ашћ Беиећеп: „на коју се односи да" аиЈр луе1сће8 81сћ (1а ће21ећ!;, и мислим, да би Даничић казао ове реченице овако: „у главној реченици буде кашто ријеч, за коју је нривезано да "; „нема у главној реченици ријечи, за коју би да особито било привезано," Из овога се види, како човек не може доста да се напази, те да не погреши у свом језику рођеном.

0 М Е С 2 Д Е, (Славне жене на самрти.) 2. Роландовица. За ту ванредну жену вели М1сће1е1з, да је рођена била за књижевницу те је још од младости свикла све своје мисли, утиске и осећаје новеравати артији. Као жена вишепуташњег ми-

нистра Роланда сТе 1а Р1а<з1еге била је Роландовица у време прве Француске револуције важна личност, личност велика уплива. Са свим се ираво рекло за њу, да је била душа и геније, или као што Х јошз с1е С агпе каже, слава и Фатум жирондиста, тих занесењака и ФилозОФа, што хтедоше да