Stražilovo

СТРАЖИЛОВО

Б р . 5.

св. Саве. И српски народ ишао је за тим, да се подмладак школом васпитава и наставља. До којега би степена у култури српски народ доспео, да је било све у реду, не можемо рећи. Свакојако је несрећа, што је турском инвазијом прекинута жица просветна, која се тако дивно почела испредати. Па зато ипак не треба да очајавамо. Није српски народ једини био те худе среће; има и других народа, који су имали сметња у својем развитку. Има времена за сваки напредак. Само треба воље. И има је. Српски народ показује воље за свој напредак. Доказ су нам школе, које на све стране диже, да се у њима српски подмладак васпитава и наставља. Доказ нам је данашња светосавска слава, коју српски народ слави, а све из захвалности према ономе, који је ударио темељ српској школи и

БРАНИЧ СРПС 1ШШЕ ЈОВАН 1,) Изашла је књига са натписом „РгаМспа ^гатаЉа гшко^а јег1ка, иа аатоике пар18ао РгоГ. Рего ВхиЗташ, с1ап јп§'081ауеп8ке ака(1етуе гпапоа^ 1 итјеШоа^. 1888. Как1ас1а акагјетдјвке кпјиаге Р. Наг!;тапа". Што јест јест, ал ову сам књигу прочитао у меден кус. Колико се из књиге може научити живи језик какав, то се из оваке књиге. као што је ова нашега ученога академика, заиста може много научити. Најтеже је у руском језику научити акцентовати речи, па и то нам је г. Будмани олакшао једним својим иравилом, да му морамо за то особито бити захвални. Ја ћу овде споменути ово нравило, да би они Срби, који знају руски, видели, како је овим правилом за Србе добивено много за темељито изучавање рускога акцента. То правило гласи: „Ки8ке гцеб1 иорсе ппаји па 181от б1о§и аксепа!;, па којет §а ппајц 1 паае и сакаузкот ^оуоги; ш 8(окаУ8к1 § оуог упјесИ ргауДо: §с1је јепав ја1а аксепа!, (" Ј "), 1;и је 1 гшкј, п. р. брата, руку; а §с1је је и па8 81а1>1 (' 1 ') ; 1;и је и гизкот аксепа!; јес1ап а1о§ (1а1јо ос1 росеЉа, п. р. рука, гика, времена, угетепа." Овим је правилом изречено, што је најглавније. Да богме да осим љега има још доста других правила, која се морају знати, ако хоћеш, да се упознаш са акцентом руским. Спомињући ово узгред препоручујем ову красну књигу свакоме, који хоће да учи руски језик. — У овој, књизи зове г. Будмани на стр. 73. руску реч иароходв иаробродом. Ја сам у „Стражилову" од год. 1886. и 1887. више пута писао о сложеним речима и истакао нека правила, на која би ваљало пазити при склапању сложених речи.

српској цркви. И надамо се, да та воља неће малаксати, него ће шта више јачати. Па тако и треба да буде. Ко хоће да напредује, тај не сме стати ни застати ни једног тренутка Јер застој значи одмах и назадак. Дух св. Саве, који нас је овамо довео у ово светилиште наука, нека нам и одсад буде путевођа. Чувајмо своју цркву, унапређујмо своју школу, а осим тога особито пазимо на подмладак свој. Васпитавајмо га и настављајмо у духу ваљаности и честитости, у духу љубави и слоге хришћанске, у духу узајамног поштовања и потпомагања. Урадимо ли тако, показаћемо, да смо прави потомци св. Саве, првог српског просветитеља и учитеља, коме благодарни српски народ за све његове труде и подвиге кличе данас: „Хвала му и слава му!"

ГОГА ЈЕЗИКА. ЖИВАНОВИЋ. Јесу ли ова моја правила (особито у 17. бр. „Стражилова" од год. 1887.) добра, то нека суде они, који се разумеју у овом послу. Ја пак за сад мислим, да су добра, и по њима судим, да не ће бити добро склопљена реч ни иароброд, за то ју не треба ни употребљавати. Још године 1873. у XXIII. Кас1и ји^овкуешке акаДеппје написао је Фран Курелац, велики познавалац свију словенских језика, нешто о речи аароброд у својим чланцима : „Муљ говора неспретна и неподобна нанешен на обале нашега језика, или о барбаризмих". У овим чланцима рекао је Курелац за иароброд ово: „ Кад већ слажемо р'1>чи, то нам је и и на ухо чтогод одбит, ако смо ради језику умиљату. Всатко ми без муке призна, дајеслађе иароилов него иароброд. И покојни Вук оту ми је р&ч одобрио, како и иарогон 1а 1осото11уе, ну му је гоњача још слађа била, према ватрењачи, что ју он око Мухача зачуо". Овде нам Курелац не каже, за што не ваља иароброд, него вели, да му не звони у уху као што треба, а то по свој прилици за то, што је та реч муљ, који је вода нанела из стране земље, другом речју што је иароброд Г)атр&сћЖ Али ја мислим, да то не чини ништа, што се слаже наша реч која са страном речју, и таква реч да не мора бити одмах муљ нанесен са стране. Може се наша реч потпуно слагати са страном речју и у једно добра бити, т. ј. одговарати законима нашега језика. За то ја мислим, да та реч иароброд није за то рђава, што одговара немачкој речи Ватр&сћП?, него за то, што не одговара захтевима законским нашега језика. Нароброд требао би да је зависан композит, као што су: