Stražilovo

86

СТРАЖИЛОВО

Б р. 6.

карте би се покриле чиме год за часак, а и он је сам канда наумио, да не прима к срцу незнатне нереде. А пијан човек и није се тога дана сматрао за друго што, него за „незнатан неред". Мало по мало, па се они баш ваљано накрасише. Почеше и да се џавељају. Но трезних је још ипак била већина, те је бар имао ко да пази. Они опет, што су већ били забраздили, отимаху се све већма. Газину се чињаше, да је на седмом небу. Сав блажен и веК до немогућности сам собом задовољан ходао је у крај своје клупе, под којом је држао вино, што се дотле негде у снегу, да нико не зна, хладило, и некако је поносито гледао оне, који су му прилазили и искали коју кагг. Иначе, он је био трезан и није дотле ни капи окусио. Наумио је био, да слави празник, кад већ буде на измаку, покупивши пре тога сав новад из џепова заточеничких. Из свију касарна разлегала се певанка. Но пијанство поче већ да прелази мере и од песама већ не бијаше далеко до суза. Многи пограбили балалајке, огрнули тулупе (кожухе) и кочећи се и косирећи се удараху у жице. У војничком одељењу саставише и кор од осам гласова. Песма им бијаше дивна, а пратила их балалајка и гитар. Нравих народних песама мало се певало. Сећам се само једне, коју дивно отпеваше: Л вечорЂ млада Во пиру била. (Синоћ млада бијах на весељу). И ту чух нов варијанат од те песме, који ми дотле не бијаше нознат. На крају песме додавало се неколико стихова: У менн-лв младои Дома убрано: Ложки вимнла Во ]ци внлила, Ст> кослковч. сскребла, Пироги спекла. (У мом дому све је спремљено: Лажице сам опрала у јуху ти усула; батину сам самлела, колаче ти испекла). Већином се певале песме, које смо ми звали „ариштанскима", иначе познате песме. Једна између њих „Некада сам ..." хумористичка, описивала је, како је кадгод живео „као кнез" по милој вољици, а ето сад допао затвора. Огшсивало се, како се кадгод частило све самим „блеманже шенпањцем",а данас ДадутЂ капустн мн г ћ ст> водого И 4мх, такт> за ушвми трехцитЂ.. (Даду ти купуса без меса, па једеш, да све пуца за ушима!) Дође и она позната: Прежде жилт. л, малвчик, веселилсд

И им^лт. свои капиталт,: Капиталу, малвчикт., л лишилсл И вђ нево.но житб попалт.. И тако даље. Само што се овде није певало „капитал", него „купитал" — од речи купити (т. ј. скупљати новац на гомилу); певале се и жалосне песме. Једна је била права заточеничка, онет канда нозната: Св г Ет г б небеснни возсгнетт., Барабанг*) зорк> пробвегБ, Старшш двери отворлет г б Писарв требоватв идетт,. НасЂ невидно за ст'Енами, Каково мн зд^сб живемт>, Богт>, Творецт. Небесннп, ст. нами, Мн и здЕсб не пропадемЂ, и т. д. Друга се певала јопг жалосније, али по красном напеву. Саставио ју по свој прилици какав нрогнаник, и стихови бијаху прилично натегнути. Сећам се из ње некојих стихова: Не увидит г б взорт. мои тои странн Вт. которои л рожден'Б; Терп'1 '>тБ мученБл без винн На в г Ј;к 'б л осуждент. На кровл г ]> филин'Б прокричитт> Раздастсл по л'1'>самт>, Заноетт. сердце, загруститт>, Менл не будетг тамт>. (Не ће око моје видети већ онога краја, где сам се родио. Осуђен сам да до века страдам без своје кривице. На крову крешти мртвачка тица и глас јој се разлеже по шуми; срце ми се кида и тешко ми је, јер ме тамо не ће бити.) Та се песма певала у нас често, но не у кору, него по један. Отићи ће тек погдекоји, кад је доколан, под капију од касарне, сешће и замислиће се . . . образ нагне на длан па тек уситни високим фалсетом. Слупгаш, а негггто као да ти душу раздире. Бивало је међу њима приличних певача. У то пође већ и сунце на заранке. Жалост, досада и неки терет све већма избијаху на површиггу из тога пијанства и весеља. Онај, што се мало час смејао, стискао се сад негде у крај па се дао у плач — а ггијан је на сву меру. Једнима пође за руком, да се и потуку. Неки опет, бледи као крпа и тешко се држе на ногама, мутљају по касарггама и замећу кавгу. Огги, што су „добре нарави у ггићу", траже кога, да му се изјадају и да му излију сав онај пијагги јад, гггто им се стискао на срцу. Сав тај бедни народ хтео је да се провесели и да весело проведе благи дан — и, Господе! како тежак и како жалостан дође тај дан скоро свакоме од њих. Сваки га *) Бубањ.