Stražilovo

170

СТРАЖИЛОВО

Б р. 11.

клко св Сервлн сћ Тарци нд Косокомг. иолн) пог.ндн се, МЛ КОСМ'1. М0Л10 серкскл МЛМКЛ КИЛ/Л Лл/Д(>л С'1, миогимд СКШМН С6рБ<КНММ 11'^Г»БМК11111, II дсржлкс С6|)КСК6 конбуио ЛНН1ПК1Мн сс горке ск/с мролмил." у којој се пћсни у 29. строфи каже: »СлКЛ10 мл1мсп., конл и1пст1. »М млош'1. К 0 i! ii л ii 1< 10, »Он сс хилдп, кнте^г слдкнм: пМлрЛ М0СТ ;||1.м ћмо. Но турски повесници Нешрије и Садудин називају Милоша убицу цара Мурата КобиловиЛем. А тако је прочитао и Хамер у писму Бајазитовом у Феридунопом Зборнику (књ. IX. стр. 340.): „МИовсћ КоШотећ" но у Гласпику (књ. X. 350.) стоји место Кобиловић КоаилиИ. И КурипециК је чуо (год. 1530.) и записао Милош КобиловиЛ (КћаћИоуЦи), Левенклав има и Кобилић и Кобиловић; и у записаној г. 1758. попјевци обично се назива он Милош Кобиловић али има дваиут и КобилиЛ, и МилишиЛ у хорографији Пећске иатријаршије, писаној око год. 1750., помињеуселу „Самодрежде" близу реке Лаба гроб Милоша КобиловиЛа (МПовсћ КоћШоУ1сћ.) в. Ргау, 8рс «1теп II!егагсЈпае Нип§-апсае Рага II. р. 443. — Већ је поменути Немац Левенклав расправљао питање, како треба да се пише презиме оном хришћанину, „скт Дигсћ С1П ипуегзећспеп ппс! На1 с1еш Мига! ишћћгасћ!:. — Е111 Сћпв!; шН пашен МПов СоМШћ. Ваг1е4га8 111 с1е88 ВсапДеЛедв Иећеп, (нисам имао у рукама то дело Барлетијево) пеппе! Пш МИов СоШсћ. 1сћ ћаћз с!а1иг, шап 8о11 луе<1ег паећ ХЈп^пзсћет ћгапсћ СоМШћ (као Вранчић) посћ аи! ВаНехшсће тапјег СоШсћ асћгеЉеп, 8опс1егп гет ЕЈг&ећ (чисто српски) СоШНх, (в. Ми8и1таш8сће Н181:оие 8. 184.). Шта је, Србине и српски сине, пгга ти је? „Ха! ждрал се пени и скаче и вришти." Што си тако нестрпељив те не можеш већ да дочекаш, да престанем већ једанпут наводити и помињати онакажено и погрешно записано презиме највећем српском јунаку, и то тим нре, да престанем с тим навађањем, што се и онако и већ одавно зна, да је Милош прозван и да се прозивао ОбилиЛ а не Кобилић или Кобиловић. Но ако ти то чекаш и очекујеш, да ти то кажем и докажем, то прекрсти још сад, јер то не ћеш дочекати никад. Г. Панта у Београду можда ће одговорити очекивању твом, Србине и српски сине; и он може, а ја ето не могу! А најносле, шта је теби толико стало до тог презимена? Тражио сам, та тражим већ од г. 1854., и до данас не нађох ни једног кроничара, летописца, путника и иначе писца из XV., XVI, XVII. и све до пете десетине XVIII. века, и то ни у Турчина, ни у каурина, ни у Хрвата, ни у Срба и у иноплеме-

меника друкчије, већ или Кобилић или Кобиловић, а ниједанпут Обилић или Обиљевић. Од наших је први Павао Јулинац место Кобилић нанисао и штампао ОбилиЛ г. 1765., а Василије Петровић у Историји Црне Горе, печатаној г. 1754. ОбиљевиЛ. Но већ прије Јулинца приметио је фра Андрија Качић у Разговору угодном народа словинскога (Млет. издање од г. 1801.) на стр. 146. ово: „Кобилић од Новог Пазара; од овога племена би велики витез Милош Кобилић, који уби цара Мурата на Косову пољу. Старином зваше се ОбилиЛ, али заради ненавидности би од Вука ЂранковиЛа зазвин КобилиЛ." У најстаријем — по мишљењу г. Новаковића препису приче о боју на Косову гласи натпис: „Житие кнеза Лазара и воиводе Милоша КобилиЛа и остале српске господе". Но у самој тој нричи претећи говори Милош Вуку Бранковићу: „Зашто она (охола Видосава, жена Вукова) учини моју матер кобилом; нек свак зна, да ниесам Милош Кобилић, него Обилић и прави храбри детић", те се још додаје: „до то се доба зва Милош Обилић, а од то доба Кобилић (с. име му се предеде, како се едина реч рече) за нгго една женска глава ола узусти." (81;агте X. 188.) Но тта рече оно Роксанда ђевојка брату своме Леки капетану за младожењу Милоша? „Јеси л' чуо, ђе причају људи, „Ђе ј' Милоша кобила родила, „А некака сура бедевија, „Бедевија, што зкдријеби ждрале, „Нашли су га јутру у ерђели, „Кобила га сисом одојила, „С тога снажан, с тога висок јесте?" И шта рече Вукова вјереница мајци својој? „Алб е Вука родила лћпа од града владика, „А Милоша Кобиловића една млада Влахињица, „Влахиљица родила, подг кобилом одхранила." II то, што Вукова вјереница рече, то Милошева вјереница не порече, већ рече: „Истина е, сестрице, што говориш, свеколико, „Да е Вука родила л'1ша од града владика, „А мога в-ћреника една млада Влахињица, „Влах-ињица родила, иод кобилом одхранила, „И зато се он зове Милошу Кобиловику." (В. ГилФердиига Бостл итд., стр. 244.) Наш Рајић, пишући у свету историју српскога народа, приметио .је (III. 11.), да „о имени и прозваши его (Милошевог) разногласнтЂ 1стор1цн. Цодоби'1, о прозванш его спорт, бнваетт. между простими повћстми, едини назшшгт, его Обиличемт., другш же КобиличемЂ, аки поругателнћ; но кое изђ сихђ мнћше правднвће еств, извћстно не знаемт>. Дуфресне именуетЂ его Хобаличв, прочш же Кобалич!> и Кабилович!., Бранковичђ нааротивб и ирочт