Stražilovo

Б р . 30.

СТРАЖИЛОВО

475

ност је најпреча. Већ тако, да родитељи пошљу са мном у Варшаву и Хању. — Ни не сањају. — Док сам у гимназији, разуме се, да не ће, ал кад постанем академичар, онда ће ми је дати. Међер ти не знаш, шта ће то рећи академичар? — На послетку, што не би и то могло бити! Ти ћеш јој бити тутор, а после је узети Ш жену. Исправих се као опарен у постељи. — Мирза, је с' ти луд? —■ А за што не! У гимназији се човек не сме женити, ал академичар сме. Академичар може имати не само жену, него и деце. Ха, ха, ха! Али у том тренутку не занимаху ме ни најмање прерогативе и привилегије академијске. Питање Мирзино расветли као муња ону страну мога срца, која ми и самом још тамна беше. Тисуће мисли, као ти-

суће тица пролетаху ми нагло кроз главу. Оженити се с мојом драгом, љубљеном сиротицом, да! То беше муња, нова муња мисли и осећаја. Рекао бих, као да је у тмину мога срца унео неко нагло светлост. Љубав, ма дубока, ал до јако братска, заруди на једаред од те светлости и загреја се од ње незнаном топлотом. Оженити се с њом, с Хањом, с тим светлокосим анђелком, с мојом најдражом, најмилијом Хањом... Слабим већ и тишим гласом понових као одјек пређашње питање: — Мирза, је с' ти луд? — Дао бих главу, да си је већ замиловао, одговори Мирза. Нисам ништа на то рекао, угасио сам свећу, па онда зграбим крајичак од јастука, па сам га љубио . . . љубио. Да! Ја сам је већ замиловао. (Наставиће се.)

-е-

НАРОДНА ТРАДИЦИЈА И НЕПОГРЈЕШИМИ ИСТОРИЦИ.

НАПИСАО II. Марко КраљевиН — Србин или Бугарин ? Непогрјешими вели: Бугарин, а усљед тога за плот с њиме — ваљда што га гдје-гдје и народне пјесме називљу турском удворицом и пијанчином! Било је неко вријеме, кад је наш „непогрјешими" — чини ми се као јуриста — са свијем порицао, да је Краљевић Марко икада и живио, него је сву његову битност и све, што се о њему пјева и прича, називао простом народном фантазијом ! (Ово само наводим, да покажем, како су студије „непогрјешимога" у нашој повјесници одмах почеле с негацијом!) Али кад видје, да се битност Маркова не може порицати, а њега сад ето, да позивом на „великога (?) историка и пријатеља Срба(??) Крчелића оћера Марка у Бугаре!!! Ко је читао Дукљанина, томе је морало пасти у очи, да овај називље народ славенски у данашњој Бугарској и Тракији: „Ви1§ап" а онај у данашњој Маћедонији, средњој и јужној Арбанашкој: „Ви1§апш." Дареви Симеун и Петар бијаху по Дукљанину „1трега1;оге8 Ви1^агогит," а Бодин и Самуило хтрега1;оге8 „ВиЈ^агшогит." Отуда и из сродства језика је тај, од непогрјешимога и поругом и замашнијем ударцима измрцварени великомученик Панта Срећковић дрзнуо казати, да су ти Дукљанинови Ви1§агш1 Срби. Ја нијесам доста вјешт филолог, да то докажем или нијечем по ,,,'лицима језика, али знам из повјеснице, да су прве сриске насеобине биле у седмом вијеку и у Тесалонику; знам, да је српски краљ Владимир владао у данашњој Арбанашкој и да је сје-

СИНИША. \ дио у данашњем Елбасану; знам, да су ти „ Ви1§'апш" позвали Србина и сраског краљевиЛа Богдана на свој иресто, што „Ви1$ап" никада нијесу ; знам, да је велики жупан рашки Вукан отимао се и тукао са Византинци око Костура (Касторије); знам, да су посједи појединих кнезова од лозе Радославића (Дукљански) били на горњем црном Дриму ; знам даље, да је Немања прикупљајући „своју дједовину" у н>у прикупио и Полога оба (Пелагонију); а знам на посљетку, да се српског краља Милутина држава протезала на југ иреко Овчег-иоља и на исток до Средца и да, се народ у тијем предјелима није никада отимао од господства српске господе, већ их сматрао као своју присну.*) У неком од тијех српскијех предјела „Ви1§-агшог ит " рођен је јамачно и Вукашин, јер како би иначе Душан још у младости био наишао на њ ? Зар се може тако ех саЉеЉ-а за њ рећи, да је Бугарин? Зар би се он у Србији, — гдје се за „страшнога" Милутина нијесу могли, баш са поноса сриске властеле, ни византијски царевиЛи иресадити у Србе иремда је то била жеља Милутинова, — могао био одржати и до оноликог достојинства доћи, крај Богдана. Жарка, Дејана и другијех? Па зар је могао његов син Марко у Србији рођен, а на двору Душанову одрањен бити него као Србин и син српског индигене ?

*) Јогп године 1878. дали су зкитељи округа Трн-а и Брезника протест против Берлинског конгреса, што их је као Србе — предао кнежевини Бугарској,