Stražilovo

478 СТРАЖИЛОВО Б р . 30. ВУЛКАНСКЕ СНАГЕ.

Око човека се непрестано нижу небројени нриродни појави, који утичу мање више на његов живот; трајне снаге, које у тишини изазивају те појаве, јесу баш оне, од којих зависи његов напредак и назадак. Па ипак непосредни утисак на његову душу и срце, што долази од тих појава, саразмерно је слаб. Утисак је тај много јачи, кад је појав велик, кад се изненадно јавља. Кад се разуздају оковане природне снаге, човек пренеражен и до дна душе потресен, застаје, диви се грозној лепоти узвишеног приказа, и клања се величанству појава, који се често изненада појављују. Та већ каква велика бура, кад муње небом пресецају, а гром као да раздире небесни свод, узбуркано море итд. импонује и најобразованијем, па и онај, којему ништа не може какав горостасан природан нојав нахудити, ипак не може да се отресе неког особита неугодна осећаја у таквим приликама. Ерупције (избацивања) вулканске и потреси земљини пак такви су појави, који човека узбуђују, узбуњују и застрашују у таквој мери, да већ долази скоро до лудила. Када се цепају стене, брда се окрећу, а из гротла лиже пара и усијана лава и лети небу под облаке; кад се земљина основа гиба и морски се таласи изливају у изненадно постале шупљине: тада бега од човека свака филозофија и ма како напрезао своје душевне снаге, не може да дође до унутрашње сталности и душевног мира. Па ко су ти духови, који у мрачном крилу земљином играју тако опасну игру? Увек је човек веровао, да може све разумети, па је тако и нашао одговор на то питање. Час је гротло Етнино било врата доњега света, а избацивања вулканска послови паклови; час је Хефајстос наместио испод брега своју радионицу и кад ночну варнице излетати, значи, да бог кује муње за Јупитра. Доцније, свесније схваћање и вулканске је појаве извукло из круга митолошког и довело на поље објективног посматрања природе. Па ипак ни данас не може људски дух да продре у природу, него су то само теорије, којима покушава, да протумачи питање о вулканима. Једно од највише усвојених мњења јесте астрономско-геолошка теорија Лапласова. Земља, која се некада, као и остале планете, откинула од гасовите материје нашег сунчаног система, мало по мало се расхлађивала. те је постала најпре течна; даљим расхлађивањем ухватила се около течне језгре чврста кора; дебљина те коре тим је већа бивала, што се земља више расхлађивала. Но како пак губљење топлоте, које бива код сваког тела зрачењем, на по- |

врпшни је највеће, а према средини његовој све је мање: није се измена агрегатног стања могла свуда подједнако извести. Наиме, док су спољашњи слојеви земљине кугле прешли већ у течно стање, завијена језгра од чести је била још у гасовитом стању; док се за тим најкрајњи слојеви чврсли, завијена језгра остала је од чести течна, од чести гасовита. Да је удаљење појединих материјалних честица једини фактор, од којега зависи губљење топлоте. онда би оне честице, које су у истој даљини од средишта земљине кугле, биле у истом степену расхлађености. Но расхлађивање материје какве зависи и од других фактора; главно је врста саме материје, за тим температура простора, у којем је та материја. Сетимо ли се пак, да је земља састављена из разноврсних материја, и да је топлота, коју поједини делови земљине површине добивају од сунца, на разним местима по географској ширини неједнака, онда ћемо се уверити, да сталожавање чврсте масе, по томе и дебљина земљине коре није могла бити подједнака. Последица те неједнакости јесу и разне шупљине, које се образовале у чврстој земљиној кори. Да земља никако није солидна маса, сведоче гудуре, од којих често не можемо дна видити. Те шупљине у чврстом делу земљине коре биће по свој прилици, да су право легло вулканској делатности. Кад се повећавају чврсти тавани, тада се смањује волумен течних и ваздушастих, али се због тога повећава њихова моћ експанзије (ширења). Чим та експанзивност доспе до извесне јачине, таки ће чврсту кору да развали а усијане ће масе да избацује на поље на разне канале. Ако је избацивање јаче, тада се појављује у пари усијано чврсто комађе, које лети као ракетле и по томе пада у наоколо на обронак брега. Атмосфера је тада електрична; поред грмљавине громовске чује се и хука бука из утробе самога брега. Јасне муње осветљују густу помрчину, у коју је вулкан увијен; јака се олуја диже и бујна киша лије као из кабла. Усијане реке од лаве ваљају се на ниже, пустошећи и рушећи свуда, куда прођу. Таква су избацивања била у првом степену расхлађивања земљиног много чешћа и од њих долази у многом и облик земљин. Читави низови планински имају на себи доста јасне трагове вулканског порекла и многи ледењак, који је данас високо са својим вечитим снегом, показује, да је веома топло и бурно било при његовом рођају. Па и у историјском добу многе се промене збиле у груписању земље због вулканске делатности. Вулкан Фузи-но-нама, данас највише и са вечним сне-