Stražilovo

Б р . 50.

СТРАЖИЛОВО

815

три корака натраг иа онда сав обливен крвљу строгтошта се на земљу. Скоро у исти мах прецепи мач куждраву главу гусару, што је обухватио Кидипу. Од врта се зачу звекет оружја и дивља вика : са четом одабране икарске омладине дојури на двориште Аконтије, вајар из Миласе. Јасна врева, што настаде на агори, доказа, да се и онде разбуктила борба. Док су војници Филостратови, што дојурише за Аконтијем, за тињи час гусаре из дворане норастерали, поубијали или похватали, дотле је Аконтије сав блажен загрлио Кидипу. „Једва! Једва!" муцала је она, притискујући лице на груди ослободиоца свога. „Знала сам ја, да ћеш доћи." Харидим се нренеразио од чуда па нетренимице гледа на дивно двоје младих, што се загрлили. Није смео да се ириближи младићу: тако га је са свим свладао срам и кајање. Сав жар своје благодарности могао је тек исказати Филострату, који је после једног часа са Ксимијом, Олором и Меланипом ушао у палату и пружио десницу архонту, као да он, Филострат, треба да моли запггиту и да се заборави политичка зађевица, која је Икарију донде делила од Милита. Некада онако окорели и закопчани архонт сав се нреобразио. Сад је дознао, што је само нослутио био, кад је Аконтијево копље згодило Олвија: да је Конон био издајник, да је оптужба против Олора било злобна игра и да се он, Харидим, понизио, да тој игри послужи као оруђе.

ОЦЕНЕ И ПОУКЕ МОРАЛНЕ И ГРАЂАНСКЕ, основи арава и држивног газдинства, ио фрпнцуском од Нјвра Лалоа, ирвма сраским земаљским знконима за српску омладину удесио Ћ. Козарац. Ова је књига награђена из књижввнога фонда Илије М. Коларца. — Београд, штамаано у краљевској сриској државној шгалшарији 1888. — Дена 1 динар и ао. - Х-Јсгр. VIII. 280__ ? Сејите мисли, да никну дела. Мантегаи,а „ ТезШ. и Данашњи министар просвете и црквених послова, г. др. Владан ђорђевић, наредио је да се у првом и у другом разреду гимназија и реалака предаје по два часа недељно: морал и познавање грађанских дужности. Ова министрова наредба као да је и изазвала књигу, с којом ћемо се позабавити.

„Али тако ти свију богова", запита после, „как< сте тако у последњем часу чисто изникли из земље као но Јасонови они змаји, а непријатељи вас нисј ни опазили?" „Е да, оназили су они нас већ", одврати Филострат. „Само за вас и за ове проклетнике, што вас потискоше амо у аулу налате, дођосмо из ненада као гром из ведра неба. Дабогме мало је неочекивано чета мојих јунака и онде на пољу напала, јер не дођоше с мора; тако не би — то је било јасно — могао био за руком иснасти прави нападај, како сам ја замишљао. Не, Харидиме: са југа смо ми дошли, од Дидима амо; није нас мрзило обилазити, кахсо би што сигурније могли из небуха напасти на непријатеље. На тако смо слаб отпор наишли, да смо били већ скоро у средишту града, пре но што је главна војска гусарска и дочула за нас. Ја се упутим на агору а Аконтије пође на саразмерно слабо одељење оних, што су на дом твој од остраг нагрнули — а шта је даље било, то знаш. Међу тим су гусари већином попадали или смо их нохватали. Неколико њих — међу њима на вељу моју жалост и брат Олвијев — побегоше на лађе па одјездише на север. Но како смо се већ једаред почели да разрачунавамо са тим опасним рушимирима, то ћу их ја што пре нотражити но скровиштима им, како бих једаред за свагда истребио сво то пасје легло." (Свршиће се.)

ПРИКАЗИ. За кога је писао Француз Лалоа књигу, по којој је Козарац удесио своју, и да ли је она добро примљена у Француској, не спада у наш задатак. Пред нама је књига „Поуке моралне и грађанске" — књига, која је намењена српској омладини, и по којој се данас нредаје у школи. Она нас се тиче оваква, какву је нружио ђ. Козарац, с тога нам се одмах и истиче питање врло важно: да ли ће ова књига користити „младим читаоцима", којима се Козарац обраћа ; да ли ће оиа ностићи свој задатак: да оплемени млађану читаочеву душу ? — Жао нам је, што на ово питање морамо дати негативан одговор. Ово ћемо и доказати. Илеменити млађана срца, напајати их родољубљем и развијати код њих грађанске врлине, заиста је једаи од најважнијих школиних задатака, не мање ва-