Stražilovo

-чз 284

јсно туга око срца сакмјала. Гх>же! како су ти радови моради некад иагледати, а како даиас иагледају! Кад се од ирвог неугодпог утиска малко разабрах, упитах павалице једног младог сликара, кога у једиој од тих дворана затекох: Ама, за име Божје, госнОдине, како су могли пустити, да Ове сликс овако нроиану! А он мепи, смјешкајуГ сс лагапо: — Мој господипе, иије томс нико крив; пропале су саме. — Како саме? - Лијепо: у оио в])ијеме, кад је ГаФајило сликао, мијешали су неки живопиеци но кашто чађевипу и коштапи гар у својијем бојама. И заиста, слиКе су н>ихрве за неко вријеме иеобичном свјежошКу и сјајем блистале; али, па жалост, и прије времспа нотамњеле. МлечмКи се, ерећом, пе служаху том машћу, и н>ихове еу.слик.е даиас свјсже и сјајне, као да су јуче пасликапе. Ово неколико ријечи измијенисмо на фраипуском језику; или, тачиије да кажем, довршнсмо па том језнку, јер сам ја у први мах младог сликара оеловио талијанскп, држећи да је Гимл.апип, кад ал' оп меии одгоиара Фрапцуски! То је било ирво изп(Ч1ађеље. Друго и још више изнеиа1)еп»е било је за ме то, кад еам из дал>ег }>азговора дознао, е је тај момак Гус. Оп

у овој соби ради има већ пеколико даиа; конира чувеии афресак, у ком је Рафајило ириказао бога Аиола и његовијех девет Муза (Парнас), и уза н>их старину Омира (врло красну нојаву); па опда Виргилија, Данта, Пиидара, Хораца и остале пјесиике првак.е, овјепчаие ловоровим вијепцима. Руски је сликар у својој копцји оснажио боје, које су у оригиналу страпшо изблијеђеле; и тако се нроФаном оку н>егов прецртај (који је у осталом изврстан) много л.епши од оригинала чиии. Наравпа ствар, да је то п.егово оживљавање земаном обумрлих боја са свим Фантастичпо, и с тога ће етручњаци његов посао много мање цијепити, иего да је свег ГаФајила скруполозиом тачпости ирецртао. Како му драго, ова је копија у приррдној величини и, тобоже, у нрпродној боји, овако од ока, врло красиа; и заиста тек ношто сам њу видио, иа је са оригипалом сравпио, обузела ме она туга, коју сам на више еноменуо, те која ме нагнала да младог Гуса 11 талиј ански о словим. На Жалоет, пи иослије тога, кад ее и по правом иерју уиознаемо, не могосмо да се међу собом словенска поразговоримо, а то у здравље оне словенске шједнице, која је пама Словенима евеђер на устима, а ко ју тако елабо његујемо ! Ну, да ее вратимо РаФајилу. (Наставићв се).

Марно Цар.

. г .. ■ 1г-< ■ ^ бјка ■ У- - - ■ - - \- •. , Ф КБИЖЕВНОСТ. Ф

БРАНИСЛАВ Ђ. НУШИЋ.

Иранислав Ђ. Пумшћ, један од мдађих, али угдоднијих, сриских- кн.иЈкеБиика, рођен је 8. октобра 1864. г. у Београду. Основне школе учио је у Смедереву, а средње (рсалку) у Београду. Уви1)ајући, као што он каже, да. пије погодан, да нродужи васнитаље у духу, у којем га је почео у средњој школи, иромеии иравац. и оде на прашш Факултет, који је свршио 1887. I'. Ентузијаста, каквих је мало у његовој гспсрацнји,. гледао је па живот кроз ружичасте иаочари, уверсп, да је истина неприкосновеиа. Али беше разочаран.на првоме кораку сво)а етупап.а

у живот; Јер место у живот, — оп оде у хапс, нбог песме „Два раба", у којој је панао бив. краља Милана. Био је осуђен на двегодине тамновања! Помилован дође у Београд посде иеколико мсссци, али му сдужбе не дадоше. Тек послс абдикације краља Милапа могао је Нушић добити службу у Србији и после разних промена и паиредовања даиае јс секретар сриског копзулата у Битољу. Још као реадац Иушић је писао. Пјсгових приноведака има у свима иовијим дитерарним пашим листовима, а такођер и по мпогим Диевницима.