Stražilovo

чз 291 е*-

и 1'олику своту поваца на меницу, н да сам ја ту меницу иосле од њега кунио. Мој агенат то потврди са ипјавом да.јс готов, да се на свој искаа закуне. За адвоката мога тужиоца то свс иије бгого доволлто, те изјави да ки.иге могу бити лажне, а сведочанство мог агента може бити сумп.иво, јер је он агеиат, зависан од мене. На то сам одгоиорио, да ја подпосим још једаи и то носредпи доказ. [Геса- ка иетан заклетвом потврди, да у оиште пијс нримио од мог агеита пикакви ионаца у аајам и да му у ошпте ни.је и:;данао иикакве мепице. Ако се каатетап аа такав свој исКаз закупе, опда је оп прав а ја сам крив. Настаде мртва тишииа (Јви се погледи управитие на канетана, к.оји ћугагпе. за иеколико тренутака', погладајуКи .„ао нреплашеп но судници. На тск. једва-.чујиим гласом поче, да је он пст јн .-! биа упрегово})у са мојим агептом .днос-по лајмаУ публици иц« ! .ка.гор, миоги су одмахивали глапсгм ш.п тали изпепађепо на капетапа, к >га о к; нда јоит винге збуни, те, уп|>-• •. м\-цају1.и, иастави, како је п.ему треба.т.м . брзо повећа свота иоваца, је|) му се дл.та ри ика да јсфтипо куии иеко И5«;и1.с, а л, то доба пије још био стигао р( „• :;а нека н.егова н])имап,а тта с.трапи. У тој свј)си- био је већ спремио и мепину, а,ти та.маи је био иотнао с дтеиицо,\. дг- ('.<• аттс и ствар копачпо сврппт са .мо.јим атептом, кад у путу дозиа од јед•!- 1 !1<);ш:»п.1ка 4 , да јс мој агенат но себи (-'-Јиг.а. н да новци, које му нуди и: .» |!ЈЈм пису н.егови — агеитови — већ да. јс ои само посредпик човска, који је сад о -. јдс на оптуженичкој клуттп... УслеД 'тоЈа, ч". он т])гао иатраг: Зпајући, да ја нз ум чЧ^ене још младићеве сујете мрзим !!.<ч'<чг кућу, то је с пратдом у том ну!)сп ајма нрско агента иазирао замкуза • годц.у освету, у случају да неочекиваним стнцмјсм Околнооти дође у и^прилику, да ПС ;/,о.г!те па време одговорити меничкој објуг.чг. Да је та н.егова слутн.а била оиравДа'на, очити је доказ ■садаи.е ионашање ту а;снога нрсма тт.ему, јер тужепи, но пгто није успео да га закачи меннном, ето је

учипио џешто мпого горе ... измислио је и нокунтао је да па тт.ега пабаци сумњу за* изгуб.т.ену меницу, коју у самој с.теари пије никад имао, јер је ттије могао имати нз простог ])азлога, тпто је оп одусТа.о од зајма а спремл.епу меттицу је својеручно упиштио. јер је иостала беспредметна... Очевидно се мој тужилац био унлашио, да ћу ја. ииак нрихватити захтев мог адвоката, да се иа суд нозове и жена капстапова те да искаже, је ли потпиеивала такву и такву мепицу. (! тога је мој- тужилац нашао за добро Да иризпа, да, је мепица била већ нотиисаиа, а.ти ,да ттије ескоитираиа. Она прича () „јсфтинод 1суиовини" неког имаи.а била је пука измишЈт .отипа. Али каттда. је капетан и сам ос.етио, да је ова његова неочекивана прича учпнпла веома непријатан утисак и па судије п иа слуи[а.оце, те брже бол.е додаде: — Адајетако, као што . сам исказао. ја с-ам готов заклети се, да ту меницу нцсам издао агетгту туженог, пити сам од п.сга примио јсдпс нарс па. зајам...

И — заклв се! Истииа, глас му јс мало дрхтао, очи су му бнле /)борегге, рука му сс трес.та, као да гаје грозПица снопаиа, а.лн се пнак заклео! А кад то би, огг па ,једа,п пут подиже гордо главу и 1гогледајући па мене ио*бедодтосно и накосно, рече: — Сад т]»ажим да суд - Осуди госнодипа канетана као ,кривоклетника! унадох ,ј'а у реч. Лер како се он заклео, да, моме агепту у ошнте ие*дугује пишта и да му у ошпте пије издавао гти какве мепице у име обвез.е па узајмл.етти новац, а мећу тнм тстоји ме1гица., коју јс потниоао и он и жена. му, оттда јс огг кривоклетник! Ево те мсннце! — завришм, тголоживши метгицу тта судски сто. Ја сам држао, да сам јс изгубио илп да ми је пестала, за то сам дао оглас у гговинама. Међу ттгм де била затурепа међу артијама, н пађох ј(! случајно баш кад с.ам ноЈгазио у суд Суд ће се уверити, • да. јс мепица у свему пси])авна, пренесена је на