Stražilovo

-кз 375 а-

у говору, оштрина у кретаљу, то. иронично кокетовање — све му се то чињаше неприродно. Ероз ту живахност и веселост чинило му се, да чује умор, и да види напрезање Нјериној да сакрије малаксаласт. — За што си тако бодра и весела, Вјера? иаиита је, трудећи се, да јој види лице. — За то, што сте ви овде поред мсно. Шта је то с ,'њом? раимишл.ао је он. Није се више освртао на њено кокетно и»ивање> којем је у пређашња времена обичио веровао и радовао се. Овога путаје њсгова страст ућутала а срце га ваболело, кад је видео, даје Њој тсп1ко. — Вјера, ти си болесиа, рече оабил.но; требало би да говориш са бабушком. — Нет! сад ћутите! сстите се речи, коју сте ми надали. — А сад с Вогом! Сутра ћемо ићи заједпо у шетњу. Пе могу више, да жииим беи вас. Љене нослсдње речи га сетише, да ваља, да и иа себе сама мисли. Сетише га његове борбе са страшћу и намсре, да бежи. — Мсне је вс1| издала снага. Не мо,гу више; морам отиутовати. — Немојте, рсче му тихо, ви сте ми потрсбии. Ви сте искали од мене мука, ја вам их ево дајем. То је прави живот, рекли сте ви; па сто вам га сад, мучите се, мучићу се и ја, зајједио ћемо се мучити! Страст је дивна, оиа кроз цео живот оставља дубок траг, и тај траг људи називају срећом! Ко ми је проповедао тако? А сад хоћете да бежите! Пс, останите. Заједно ћемо скочити у та ; ј.бездаи! То је живот и еамо то! рекли сте ми ви. Иа хајде Да. живимо! 1>и сте ме паучили л.убити, ви сте у мени пробудили и развили страст... — Али ти еама трчиш у пропаот, Вјера! прекину је Рајски унлашено. - Може бити, рече она, али сад је већ касно за повратак, — Нпјс, нма јонј времсна, само треба јада одем, а ти да пе идеш више тамо! рече показу.јући на понор. Дајтс ми спаге, да не идем вишс тамо! викиу оиа. Ми обадвоје трпимо исте муке, зар не? Кто покушајте, останите сутра сами у соби, док се ја сама шетам у врту! Не ћете моћи седети. је ;Г те? — Реци ми само, шта јс с тобом, Вјера; '>т|,|1ила сн ми прво један дсо сппје тајпе, па

ме онда онет остављаш у мраку. Ако ми рекнеш све, можда I> у и моћи наћи какво средство, ал' овако ништа нс знам. Ја само толико видим, да си се ти запле^а у неку драму и да катастроФа долази, ако иије већ дошла. Опа задрхта. — Бралите ме од мене саме, одговори му она. Ово вече будите уз менс,; а ја ћу вам после рећи, за што сам вас задржала. IV. Кад су дошли до старог дворца, Вјера даде Рајеком зиак руком, да иде за њом. — Хтела сам вам рећи... рсче клонулим и слабим гласом. — Говори, Вјера! — Ви сте казали, заиоче још слабијим гласом, да је најбоље средство иротив... буре, не и1Гп више тамо! Она ноказа прсма нонору. — Да, сигурнијег од тога нема. — Ја сам вао хтела нитати... Она заетаде. — Ја, слушам и чекам, Вјера! прошапута ои, лако задрхтав од нестриљен.а а можда и од мучног предоеећаја. Јуче сам чекао, шта ћеш рећи ради себе сама, а данас ради тебе, да ти помогпсм и да те, може бити, и спасем! — Да, номозите ми, речо, бришући сузе, ја сам т1ко слаба! Немам вшне снаге... — Зар не би више вредила бабушкпна помоћ? 1'сци њој све, Вјера; она јс жспа и, може бити, познаје твоју туЈу... — Она, није та.ква жена, а да је могла бити у оваким нриликама. — Па шта могу ја учинити? Говори! Реци све, — Пемојте ме питати, у овај мах не могу с,ве рећи. — Како онда да ти номогнем ? — Не остављајте ме, не губите ме из вида. Ако чујете, пуцањ оданде (она показа према понору), будите иоред мене, ие иуштајте мс; ако је нужио, задржите ме силом! Ето то је све, што можете учинити за меие, за то сам вас задржала.., Ја сам јадна его.јискиња, нризнајем, нјто вам нисам дала, да отнутуј ете... Оеећала сам да слабим... Пемам никога- поред себе. .♦. Бабушка мс пс бп разумслгц.. Само ви... Опростпте ми!... —• Добро си учииила, рече одушевЉено... Закмпн.см тс богом, располазки са мном; еад ра-