Stražilovo

чз 483 Е>-

Облетају око нас; Глуво доба К'о сред гроба, Јејине се хори глас.

А чим нет'о кукурекне, Зађе месец блеђани, Разбегну се наше сенке К'о облачци лагани.

У дубину плаве заронимо реке, Око деда старог свијемо се редом, Чешљајући браду некрштене сенке До ноћи играмо са утвором седом. -чиУ'

Драгугин Ј. Илиј -к.

ИГУМАН ПАЈСИЈЕ. ПРИЧА ИЗ НОВИЈЕ СРИСКЕ НРОШЛОСТИ. (Свршетак).

рође неколико дана, од како је игуман на последњем састапку једва задржао заверенике да пе долазе у манастир. Хаџи-Продана пе беше више у околиии; он је пролазио кроз збегове и од планине до планиие храбрио народ и ирибирао омладину око устаничке заставе. Игуман Пајсије очекиваше свакога часа глаее о љегову усиеху. Уморан и замишљен седео је једне поћи у својој ћелији, размишл.ајући о далекој будућпости, коју би донео уснешан устанак. Ноћ је била тампа, а у љеговој ћелији треитала је слаба светлост са каидиоца, које једва осветл.аваше нрви угао под собом. Из тешких мисли трже га пеки сумм.ив звук; неко је звижнуо. Скочи и приђе нрозору, да боље ослушне. Звиждање се понови а у истоме часу промаче сен исиод његових прозора. За овим ее све утиша, као да.ничег није било. Игуман иолако отшкрину врата своје ћелије и изађе на ноље. Али све беше мирно. Но ходгшцима и дворишту спавали еу Турци мирпо а па самоме излазу седео је стражар, држећи дугу арнаутку преко крила и нупгећи из чибука свој дуван. — : Пст! учини игуман. Стражар прену и окрете.се њему. „Шта је?" — Чу ли ти што ? „Ја иишта, валаах, а ти?" — Учицило ми се — рече игуман, нроће поред Турака и оде у своју ћелију.

Има нешто, иомисли он, — дохвати иснод јастука пиштољ и стаде косо према нрозору, очекујући, не ће ли што угледати. На ирозору закуца. Игуман отшкрину прозор. „Ко си ти?" рече нолугласно. — Ја, Митар! То је био брат игуманов, младић од својих осамнаеСт годнна, који је био писмен и тако леп, да је у околини био чувен с тога. „Шта је?" — Ту су хајдуци. „Наонако!" викну игуман. „Похитај њима и реци, да сам им ја наредио, нека се одмах склањају, или ће цела ствар нропасти." Још игуман и не доврши а на дворишту се нроломи страховит нуцан.. Турци халакнуше и поскакаше за оружје и необична граја и нуцњава заноче се проламати међу кршевима у овом склопу планинском. Устаници беху из ненада упали у манастир и ту се са Турцима нокрвили, Очајни игуман излете из ћелије међу покрвЈг .ене; али сад беше узаман. Устаници ииеу слушали, него повезаше побеђене Ту]же и узмакоше у Небош-нланину. Хаџи Продан, кога је игумаи одмах известио, одјури у планииу те ослободи Ј1атиФове слуге, а отац Пајсије похита да обавести ЛатиФ-агу, како то није учинила раја, него одметници, хајдуци, којих у планинама имаде увек. Али то беше доц-