Stražilovo

•чз 585 ез -

Устремио сам очи у светину па видим: моја песма је напсли. Задовол>ан осмејак озара.ва усне, и младића, и стараца, и сиромаха, и богаташа, н женскин.а, и деце. Неко ми проговорио тако љупко, у његовим речима сам осетио толико срдачног учешћа, да бих сам био загрлио еавсвет: „Кукавац! Како је јадан! Мора да је измучеп од глади и жеђи!.. а речи му пуне узвишепа чуства! Ево ти на, утоли глад, на после да нам још певаш !.. Ти мора да знаш још много тако лених пссама, бајннх и пстинитих!" II бацио ми бакрен новац. I Цта!! Зар ви хоћете да вам продам саВест своју за бакреи новац?! Савест? Ла сам болан, жалостан, стар, изгубио сам све што сам нмао, од предака ми остала само још савест. Ијасам ју -чувао на дпу своје душс, чувао сам ју брижно као амајлцју, која ће ми донети среће... Сада сам дошао до крајности, решно се да вам продам то благо евоје, и ви хоћете да га куппте за бакрене наре? Купем вам се евојом савсш 1]у — да ми савеет више вреди Не, ласкап.е је за вас меко, ласкање вас пе може ганути! Ја еам безумник, хтео сам да вас ганем речма, којпх на пазару можете кунити јеФтиније од обуће Попеваћу ја вама другу несму, да затресе свод небеени, да задрнгћу дрвета од ље, па, можда ће продрети и до дпа срдаца ваших, која се давно одучила од саучешћа. Попевао сам им: „Пи горди умом и племством, које куиисте на пазару! Ви, чија еу ерца

без чуветва, тврда и хладна као мрамор зидова оиих храмова, у којима ви узиоснте бездушне молитве Творцу и лажљивим заветима и клетвама хулите Пога! Ви, који све зидате па злочшк тна! Ви, који се даиас овде под ведЈшм небом нријателшма својима осмсјкујсте, као да сте готови да за њих живот свој жртпујете, а сутра ете готови да им отмете поеледњу кору хлеба! Чујте ме! Ја вае презирем! И чујте, како ћу свету да причам црна дела ваша, што их свакн дап чнпптс у нотаји, чујте, па да се застидите ногледатп један другом у очи, да се од стида и срамоте разбегнете својим кућама, да се носакривате у најмрачније куте брлога својпх. Чујте, како ие ћу штедстп ин богатих ни сиромаха. Нисам свршио, а на мспе се просула киша златна новца. ,,'Пути! 0, ућути, свирепи човече!" молили ме иоПлашени гласови са свију страна градске баште. „Ево ти злата! Узимај иа одлази! II ако ти још устреба, дођи само, добићеш још више, само долази без иссме и всркла!,..." Покупио сам злато, са хахатом у души, са злурадим хахатом, пуним презирања узео евој веркл на леђа —- па отишао кући. Ја сам их презирао. Али и себе...такођер сам презнрао. А злато ми пекло руке као жива жеравица. . . . 0, ја ие бих сам био отишао да за злато промепим благо своје, наследство часних предака — савсст своју, да ми није било матере, старнцс, коју сам вол.ио више свог живота и коју сам бно дужан хранити и иеговати.

-о- ^ „и о. 41 П 0 У К А. I-

ПЛИНИЈЕ МЛАЂИ КАО СЕНАТОР. (Из нештампаног дјела: Плшшје млађи и љегово доба. Сврха нрвог а ночетак другог стољећа по Исусу).

1а цијело није било савијеснијега чиновлгика у Риму. Строго се је држао оне 'старе римске наваде, да је свак дужан носветити своје- снаге држави до шездесете године живота; 1 а радо је сномпњао филозофа Еуфрата који му је говорио да рад у којшст држави, и ако је с великим напором спојен, < Вр1в*. IV. 23.

опет сачињава најљешпи дио фплозофнје. 2 Кад се оно пак тужи да је превећ натрпан послом, то обично каже с тога што у тим нослима не може да се окористи науком. Сједи — вели на суду, потписује молбенице, води рачуне, пише нисма; ал су то све за љега ствари за које не треба никакове умјетничке вјештине: 2 Ејл84. I. 10,