Stražilovo

-$з 005 ез-

укорени у својем срцу. Та истина одлучио захтева од данашњег иараштаја, да свим својим силама поради да досадању тековииу њену одржи и да сваким донуштеним начином гледа, да ту тековину увећа и да ју обрне према задатку њену на што већу корист народну. Пред нама је Ћ Рад и имвник Матице Сргсске год. 1891. (Н. Сад, 1892. слр. 182 8-на), „ Преглед стапм свију фондова иод управом Матице Сриске за год. 1891". (стр. 47. 4-на) и извештаји управног и књижевног одбора, поднесени овогодишњој главној скунштини „Матиде Српске", која је била 12. (21.) сент. у Н. Саду. У овима четирма извештајима су најновији податци о стању и раду „Матице Српске". Но њима ћемо изнети нашим читаоцима оно што је од опћег аначаја а после ћемо надовезати неколике своје наномене. I. Првобитна иамера оснивача беше, да „Матица" буде "чисто књижевно друштво са задатком да издаје и растуру.је књиге. Ну од како велики добротвор народни Сава Текелија постави Матицу наследницом свега својега имања и руковаљом своје задужбине (год. 1 840), угледаше се на њ многи родољуби, остаВљајући закладе на књижевне и иросветне сврхе. Просветне и добротворне закладе куд и камо су данас наткрилиле књижевне. Ово има своју добру с/грану у том, што тим расте углед Матичин, она постаје силном просветном чинилицом, али баш с тога што се у новије време свију ноглед обраћа тој добротворној (да не речем новчаној) страни, тешко да је то добро за књижеван рад Матичин, који тако долази чисто у други ред. Мислимо, да би више требало чувати чисто књижеван карактер Матиди. Зато јој желимо више књижевних добротвора него нросветних. IIо „ЈГрегледу" управља Матица до данас деветнаест заклада, које све скупа износе 754.598 ф. 78 н. Од њих су само четир и евентуално пет одређене за књижевност: заклада Матице Сриске са 131.083 ф. 26 н., Јована, ил. Наке са 28.408 ф. 03 н. (награ1дју се дела и расираве књижевне), Петра КоњевнКа са 40.809 фор. 24 н. (издају се „Кн.иге за народ"). Заклада Конст. ХаџиРистиЛа са 2.778 ф. 74 н. и један део закл. Софије НасковиЛке са 1 5.883• 69 ф. још не

ступише у живот. Закл. Атан. II. Герескот са 15,048-90 ф. одређена је за потпомагање изнемогдих срн. књижевника. За 1892. год. одређено је на књижевност из закл. „Мат. Српске": „за штамиање „Летониса" 1600 ф., на библиотеку 300 ф., на набављање поврем. листова 270 ф., на награде 100 ф.; из Накине закл. на књижевне награде 1200 ф., а из Коњевићеве 600 ф. Томе треба додати 50Ј5, које издаје опћина суботичка из закл. Јов. и Тервзије ОстојиН, ако би се одредила коме расписана награда из те закладе. Свега може „Матица" издати на награду 2160 ф. а за ЈГетопис 1000 ф. дакле скупа годишње може потпомоћи књижевност са 3700 ф. (ако је 50Д — 260 ф.) Остале закладе су одређене за стииендије ученицима разних струка и хуманим сврхама. За нрво има досад десет заклада. Заклада Лавла ЈовановиЛа са 59,749*88 фор. одређена је за српске ђаке, који уче политехнику у Бечу или Нрагу; има четири места по 400 ф. Закл. Петра КостиЛа са 40.809• 24 фор. има четир места: прво са 200 ф. за ученике основне Јиколе, друго за доњу гимназију са 250 ф., треће за горњу гимн. са 300 ф., четврто са 400 ф. за велику школу. Првенство имају Черевићани на онда Сремци. Закл. Симе ЂорђевиЛа са 49.794-09 фор. одређена је за реалне и техничке науке; има четири места: два за реалце ио 400 и 500 фор. а два за техничаре са 000 фор. Закл. Христифора ЛГифмана са 12.299-47 ф. са два места, једно за изучавање уметности но 250 ф., друго за педагогију ио 200 ф.; сем тога сваке године се помаже нар. позориште. ЗакД. Гавре РомановиЛа са 20.092*04 ф. са два места по 300 ф. једно за сликара или вајара, друго за економа, трговца или обртника. Првенство имају Вуковарци. Пет осталих заклада још не ступише у живот. Закл. Петра ЕласаиовиЛа са 4,591 -33 ф. Катарине Д. ЈовановиЛке са 8,844*62 ф. (за иринравнике), Гедеона Дуч/јерског са 30,439*03 ф. (за реалце и техничаре), Рахиле МанојловиЛке рођ. Белеслијине са 5,597*44 ф. и Васе ЈагазовиЛа са 67,691-43 ф. (за слушаоце трговачких занатлијских и ратарских школа). К овима је сад скоро нридошла заклада кнеза Александра Иара/јорђевиЛа са 90,207 ф. 50 н., од које ће. се да-